Јевреји и Бањалука у турско доба

"Јевреји који живе у Турској говоре четири до пет језика, а има више њих који говоре и десет, па и дванаест. Они који су дошли из Шпаније, Угарске и Чешке научили су своју дјецу језику тих земаља, а затим су њихова дјеца научила језик народа на којем морају да разговарају - грчки, турски, арапски, латински, њемачки, словенски, јеврејски и талијански", писао је Пјер Белон половином XVI вијека.

Трговина

Упркос константном ратном стању Турске са западноевропским силама, отварање Подунавља и Балкана у трговачком смислу, преко италијанских и далматинских лука, због непостојања строго дефинисаних царинских граница, било је у сталном успону. На размеђи XVI и XVII вијека дубровачки трговци препуштају примат јеврејским, левантским трговцима, захваљујући прије свега пословним везама и на западу и на истоку. По Дубровчане стање се закомпликује у вријеме рата између Млетачке републике и Шпаније. Тада већина робе иде преко сплитске луке; посебну улогу има у томе јеврејски трговац Данијел Родригез, који се 1573. године именује од стране млетачког дужда за конзула Јевреја у Сплиту. Његову дјелатност касније преузима Јосеф Пензо, који је одиграо капиталну улогу у развоју трговине у "троуглу" Бањалука - Сплит - Дубровник.

Овом приликом ћемо се осврнути мало више на учешће јеврејских трговаца у привреди Босне и Херцеговине до краја XVIII вијека. Први писани помен присуства Јевреја у Бањалуци датира из 1576. године, а у вези је са прикупљањем филурије од Влаха Кобашког кадилука. Крајем XVI вијека босански Јевреји су били у константном трговачком односу са италијанском луком Анконом. Ипак, бањалучки Јевреји трговци су у то вријеме далеко заостајали од сарајевских јеврејских трговачких породица. Дешавало се да се понеки сарајевски Јеврејин насели и у град на Врбасу; сарајевски Јеврејин Кемал Карловић имао је дужника и у Бањалуци - Ферхат-бега. У Бањалуци је сарајевских Јевреја било и 1576. године. У другој половини XVIII вијека образоване су јеврејске општине (кехиле) у валијском средишту Травнику, затим у Бањалуци, Бихаћу, Зеници, Бијељини, Брчком, Вишеграду и Мостару. У нешто каснијем времену забиљежен је Јеврејин и у Санском Мосту.

Јевреји у Бањалуци

Занимљиво је откриће јеврејског надгробног споменика из XVII вијека у дервентском Плехану и стећка у Великом Прњавору, који је упућивао на то да се радило о млетачком јеврејском трговцу. Све ово говори о присуству јеврејских трговаца у широј бањалучкој околини. Изучавајући положај Јевреја у Босни и Херцеговини, академик Богумил Храбак је написао: "Појединачно било је у Бањој Луци од 80-их година XVI вијека стално насељених Јевреја трговаца, а вероватно и лекара. Ипак, Јевреји нису толико карактеристични за бањалучку чаршију колико за сарајевску". Помиње двојицу Јевреја - неког Јусуфа (највјероватније Јозефа) и Баруха. Све се ово поклапа са постанком Бањалуке као управног центра Босанског беглербеглука (пашалука). Писаних докумената о већем броју Јевреја у Бањалуци на преласку из XVI у XVII вијек нема. Храбак је у истраживањима наводио да су неки Јевреји дошли у Бањалуку крајем XVI вијека из Сплита и да је један љекар Јеврејин у Бањалуци окончао свој живот.

Масовнији долазак

Масовнији долазак сефардских Јевреја у Бањалуку почетком XIX вијека из Сарајева, Скопља и Битоља везан је за раздобље Јевреја у Босни и Херцеговини након доношења фермана султана Абдул Меџида 1840. године, којим су призната грађанска права и Јеврејима и хришћанима, уз могућност подизања вјерских објеката, те отварање основних и средњих школа на постојећим језицима. Долазак ашкенаских Јевреја у Бањалуку везан је за драконске законе Јосифа II, уз ограничење насељавања и боравка Јевреја у Аустријском царству. Писаних трагова о присуству и одређеном мјесту чифутане (турски назив за мјесто насељавања Јевреја у неком граду; она није била класичан гето, ријеч потиче од турског израза "чифут" - Јеврејин и нема увредљив или понижавајући призвук) стално настањених бањалучких Јевреја у XVII вијеку нема, мада се може на основу касније изграђених јеврејских кућа претпоставити да је била у непосредној близини Говедарнице и Безистана. Јевреји се најприје досељавају и јављају као трговци, а потом доводе и остале чланове породице. Бањалучки трговци Јевреји су 1713. године упутили писмо француској влади, у којем су тражили да једног од њих постави влада за француског трговачког конзула, како би на тај начин трговали са западноевропским државама. За вријеме турске власти у Босни и Херцеговини, према развоју и већој концентрацији Јевреја истицала су се четири мјеста - Сарајево, Травник, Бањалука и Бијељина. Потом из Бањалуке шире у Приједор, Сански Мост, Нови Град и Бихаћ.

Јеврејска општина

Канунима је било скоро све утврђено, почевши од облачења. Било је покушаја да се Јеврејима и хришћанима забрани обнова и изградња вјерских објеката. Због малог броја Јевреја у Бањалуци почетком XIX вијека, а за разлику од сарајевских Јевреја, пореским системом они нису били обухваћени. Након реформи у доба султана Абдул Меџида, повећан је број Јевреја у Бањалуци половином XIX вијека. Тада, тачније 1848. године, оснива се јеврејска сефардска општина, мада се и 1850. година јавља као година оснивања.

Кућа трговца Томе Радуловића, звана "Албанија", била је у своје вријеме највећа кућа у Бањалуци; приземље је било изнајмљено јеврејским трговцима Морицу и Бернарду Кастлу, који су водили трговину. Ова кућа имала је претежан утицај на пројектовање Господске улице; срушена је 1957. године, због уређена простора. Године 1860. основана је Аллианце Израелите Универселле, са низом својих школа на Балканском полуострву, која се борила за еманципацију Јевреја у Европи. То питање долази на дневни ред на Берлинском конгресу 1878. године. Првобитни Јевреји нису били добро дошли у Бањалуку, те су испрва живјели повучено и осамљено у хановима (Шибића-хан).

До времена аустроугарске окупације у Бањалуци је искључиво постојала популација сефардских Јевреја, даљим поријеклом из Шпаније и Португалије. Бавили су се занатством и трговином; занатима су се бавили сиромашнији Јевреји, а они нешто богатији трговином. Од 1878. године Јевреји су дали велики замајац ширењу капиталистичке привреде и ширењу западноевропских идеја у Бањалуци. Према подацима, од 1815. до 1878. године, носиоци увозно-извозне трговине били су Срби и Јевреји, а муслимани су оријентисани према унутрашњој трговини и занатству.

Горан Ђуран, (Аутор је архивиста-истраживач у Архиву РС)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.