Историја бањалучке гимназије I

У Бањалуци је 20. априла 2012. године потписан протокол о сарадњи Архива главног града Будимпеште (Budapest Főv`ros Levélt`ra) и Архива Републике Српске, којим су предвиђени бројни облици сарадње ових двију институција. Истог дана су мађарске колеге у Музеју савремене умјетности Републике Српске приредиле изложбу "Неоренесансна архитектура Будимпеште". У току узвратне посјете, 13-17. маја 2013. године, Архив Републике Српске се у Будимпешти представио изванредном изложбом "Жељезнице у Краљевини Југославији 1918-1941".

Љубазношћу мађарских колега, из чувене пештанске " Orsz`gos

Széchényi Könyvt`r" (националне библиотеке) на адресу Архива стигла је драгоцјена документација која попуњава неке од празнина у историји бањалучке Гимназије.

Сви ученици који се први пут уписују "имају донијети дирекцији уредовну лијечничку свједоџбу да немају тјелеснијех погрјешака или болести које би могле шкодити њиховијем школскијем друговима".

Наредбом од 6. јуна 1905. на свим гимназијама и реалкама уведена је уписнина у износу од четири круне, као и годишња школарина у износу од 20 круна (за Сарајево 30 К). Од ове обавезе били су ослобођени само најсиромашнији и заслужни ученици, док у погледу обавезе уплате уписнине није било изузетака.

Наставни план је садржавао 15 предмета: наука вјере, босански језик, њемачки језик, француски језик (3-8. разред), земљопис (1-7. разред), повијест (2-8. разред), математика, природопис (1-2. и 5-8. разред), физика (3-4. и 7-8. разред), хемија (4-7. разред), геометрија и геометријско цртање (2-8. разред), просто рукоцртање, красопис (1-2. разред), гимнастика и филозофска пропедеутика (8. разред). Из десетог извјештаја Велике реалке у Бањалуци за школску 1904/05. сазнајемо да се у школу уписало 267 ученика, док је крај школске године дочекало њих 237. Од њих су 62 рођена у Бањалуци, у остатку Босне 153, а у осталом дијелу Аустроугарске 22 ученика.

Према боравишту родитеља, 120 ученика је било из Бањалуке, а 122 из других мјеста. По вјерозакону, било је 96 православних, 91 католик, 30 муслимана, 15 израелићана, од којих седам сефардских (шпанских) и осам ашкенаских (аустроугарских), четири евангелиста и један гркокатолик.

Ученици су били узраста од 10 (осам ученика) до преко 20 година (један ученик 6. и по двојица ученика 7. и 8. разреда). Школску "свједоџбу I реда с одликом" заслужило је 19 ученика, од којих ниједан из другог и осмог разреда. На поправни испит упућено је 18 ученика.

Директор школе био је Аугуст де Тартаља, који је ову дужност обављао од 1895. до 1909, када га је замијенио др Ђорђе Протић. О Тартаљи се сасвим мало зна. Као професор сарајевске Средње техничке школе објавио је 1895. невелико "Упутство у кемијску анализу", прву књигу из ове области објављену у Босни и Херцеговини.

На Трговачкој школи у Мостару предавао је 1866, а 1891. прелази у сарајевску Средњу техничку школу. Пуне двије године прије тога вршио је и дужност окружног просвјетног инспектора. Могуће је да је са тог положаја сазнао да ће бити постављен за директора новоосноване бањалучке реалке, те да је поменуто упутство на извјестан начин и било намијењено њеним наставницима или ученицима.

И заиста, у школском извјештају за хемију се наводи: "Сврха: Опитом стечено разумијевање процеса којима настају тварне промјене; услови под којима оне настају, као и правилност у њихову појављивању", што наводи на закључак да су у школи вршени хемијски експерименти". Тартаља је 1911. постављен за директора Учитељске школе у Сарајеву, а крајем наредне године је "премјештен у замољено трајно стање мира".

(Наставиће се)

Зоран С. Мачкић, архивски савјетник у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.