10 занимљивих чињеница о највећем владару Македоније

Представљамо вам 10 чињеница о оцу који је остао у сијенци свог сина:

10. Био је талац у Теби

Око 371. године прије нове ере, Филипов старији брат, краљ Александар II, био је приморан да потпише мировни споразум са Тебом, након што је изгубио рат у Тесалији. Кључни услов био је да им преда свог тада 15-годишњег брата Филипа.

Испоставило се да је тај догађај био заправо врло повољан за младог принца, јер му је оно што је научио у Теби касније помогло у његовом владању. Тренирао је у тебанској војсци (најмоћнијој у то вријеме), али је изучавао и њихову ефикасну администрацију коју су усвојили од Персијанаца. Одсједајући у кући пријатеља генерала Епаминондаса добио је увид у његове иновативне тактике и нове војне формације.

9. Наслиједио је краљевство у најгорем тренутку

Након смрти оба старија брата 359. године прије нове ере, Филип је сјео на трон. Македонија коју је наслиједио била је у хаосу. Илири су се спремали да нападну са запада, Трачани са истока, а Атињани с југа окупирали су македонске руднике и давали подршку Филиповим ривалима.

Нови краљ је реаговао муњевитом брзином и доносио мудре одлуке елиминишући све пријетње. Подмитио је Трачане скупоценим поклонима и уступио Амфипољ Атињанима како би купио вријеме и добро припремио војску. Служећи се новим тактикама, супротставио се Илирима и потпуно их поразио у бици 358. године.

8. Трансформисао је војску Македоније

Најважнија промена коју је Филип увео односила се на војску. Он је трансформисао грађанску милицију у армију добро обучених професионалаца. Основни адут његове војске биле су фаланге, збијене и закошене формације сачињене од тешко наоружаних војника. Сваки је носио шест метара дугачко копље, што им је давало велику предност у биткама. За разлику од хоплита (тешко наоружане пешадије), фаланге су биле издјељене у јединице, од којих је свака имала свог заповједника, што је олакшавало комуникацију и маневрисање у борби.

7. Изградио је Македонију по угледу на Персију

Као непобједив краљ, Филип је успоставио македонску доминацију у Грчкој. Међутим, главна слабост његове владавине лежала је у недостатку добро структурисане и стабилне државе. Филип се често бавио свим могућим државним пословима.

Зато је примењујући знање које је као младић стекао у Теби, одлучио да изгради другачију Македонију по угледу на Персију. Умјесто да директно окупира и контролише освојене градове, он им је давао независност, а челници су директно одговарали њему. Успостављајући овакав облик контроле, Филип је користио њихове ресурсе (попут рудника злата из старог града Кениде) а да притом не троши ресурсе на њихову контролу.

6. У борбама је претрпио многе повреде

Филип је волио да предводи војску. Лично је био на челу коњице и дијелио опасност с којом су се суочавали његови људи. То је без сумње инспирисало његове војнике и дало им предност у тешким биткама, али је Филип плаћао високу цијену. Претрпео је многе повреде које су га трајно измјениле.

У вријеме када је умро 336. године прије нове ере, "успомене" на битке биле су видљиве на цијелом његовом тијелу. Изгубио је десно око током опсаде Метонија 354. прије нове ере, када га је погодила стријела у око. Храмао је на лијеву ногу због велике ране коју му је задало трачко копље у једној од њихових бројних битака. Поломио је кључну кост, а једна рука му је била практично неупотребљива.

5. Имао је седам жена

Многи знају да је Хенри VIII имао осам жена, али је Филип Македонски имао седам и то истовремено!

Аудата, Фила од Елимеје, Никесиполис из Фере, Олимпија из Епира (будућа мајка Александра Великог), Филина из Ларисе, Меда из Одесе и Клеопатра Еуридика из Македоније биле су његове супруге које су у његов живот ушле не због љубави, него због чисте политичке амбиције.

Најбољи примјер је Александрова мајка Олимпија. Филип се њом оженио око 357. године како би обезбједио западну границу Македоније. То се показало као мудар потез, јер је учврстило његов савез са Епиром и омогућило му да се концентрише на заузимање атинског града Амфиполиса.

4. Своју најважнију битку добио је код Херонеје

Како је Филипова моћ у Грчкој расла, атински политичар Демостен радио је на антимакедонској коалицији са Тебом која је напослијетку објавила рат Филипу. Краљ је окупио војску и кренуо у сусрет нападачима на југу.

У близини Херонеје 338. године прије нове ере двије велике силе су се судариле. На десном грчком крилу било је 300 светих тебанских чета, а насупрот њима јуришао је млади принц Александар са својом коњицом. Атињани на лијевом крилу напали су први, али је Филип својој војсци на тој страни наредио да се повуку и оставе празан простор између два крила Тебе и Атине. Онда је окружио њихову војску и након што је страдало више од половине тебанских војника, савезници су побјегли са бојног поља и препустили побједу Македонији.

3. Грчку је контролисао кроз Коринтски савез

Након побједе код Херонеје над два најјача полиса, идеја да заузме цијелу Грчку је сазрела. Филип је окупио представнике свих грчких градова у Коринту и обећао мир. Услови су били да се градови-државе удруже у Коринтски савез под Филиповом управом.

Савез је водило вијеће у ком је сваки град имао свог представника, али је Филип вукао све конце. Као врховни заповједник, могао је да управља армијама савеза и припрема их за свој главни циљ – освајање Персије – који никад није остварио.

2. Иза његовог убиства можда је стајао Александар

Филип је 338. прије нове ере хтио да се ожени Клеопатром, женом која је припадала високом друштвеном слоју у Македонији. Вјероватно је желио да добије насљедника чисте македонске крви, што је отворило његов сукоб са Александром, који је желио да буде једини наслиједник.

Током прославе вјенчања, Филипа је насмрт избо млади македонски племић Паусанија. Убица је покушао да побјегне, али су га ухватили и убили Александрови пријатељи. Пошто је и сам био Александров пријатељ, неко вријеме се сумњало да је принц наручио убиство, а онда убио свог друга како би га ућуткао. У сваком случају, Филипову нову жену/удовицу Клеопатру и њихово дијете убрзо је убила Александрова мајка.

1. Не зна се где се налази његов гроб

Археолози су се 1977. понадали да су пронашли Филипову гробницу у Егејској Македонији у близини Солуна. Међутим, касније се испоставило да је то гроб из 317. године прије нове ере и да никако није могао припадати Филипу.

Недавно је испитиван још један гроб у близини Солуна, у ком је пронађен скелет 45-годишњег мушкарца (одговара Филиповим годинама у време смрти) заједно са остацима жене и бебе, због чега је било врло вјероватно да је ријеч о гробници македонског владара.

Међутим, други извјештаји указују да је генерал Касандер кремирао Филипово тијело, тако да вероватно никад нећемо са сигурношћу знати гдје почива велики македонски краљ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.