Милорад Симић: Српски језик морамо да заштитимо

Милорад Симић: Српски језик морамо да заштитимо 11.08.2013 13:00 | Сандра Кљајић

Програми из пакета РАС, са правописом, са три српска рјечника и другим услужним алатима, који су на интернету бесплатно доступни свим Србима у свијету, уводе српски народ у писменост трећег миленијума, стварају неопходни услов за нормирање српскога језика и његову заштиту од распарчавања, кварења и накнадног "подешавања" према страним језицима и представљају први корак у окупљању расијаног српскога народа.

Каже то у интервјуу за "Глас Српске" Милорад Симић, уредник Речника Српске академије наука и уметности (САНУ), аутор језичких алгоритама у пакету РАС и дародавац капиталних програма за српски језик. Готово да нема корисника рачунара у Србији који се на било какав начин бави обрадом текста а да није чуо за РАС, који је од прије неколико мјесеци обогаћен новим опцијама и праћен новим програмима.

Овај програмски пакет за обраду српског текста на рачунару данас користе скоро све графичко-издавачке куће, бројне националне институције, факултети, институти….

Програм је Симић створио без искуства и без новца.

- Ношен сам био жељом да се огледам у новом послу. Данас је општи закључак да РАС нема замјене, или како кажу корисници: РАС је закон – истиче Симић.

*ГЛАС: Како се десило да запловите у информатичке воде?

СИМИЋ: Послије распада авнојевске Југославије и српско-хрватске језичке заједнице српски књижевни језик и српски народ нашли су се на раскршћу без путоказа. Док су се под окриљем свјетских сила на српским националним територијама стварале друге државе и од српског језика други језици, српска држава и српски лингвисти у језичкој политици и пракси дјеловали су збуњено, неспремно и затечено. Са друге стране, употреба рачунара у издаваштву и комуникација преко интернета без потребних софтверских помагала за обраду текста пријетили су да угрозе и расточе постојећу правописну и језичку норму. Зато сам предложио да се у Институту за српски језик као пројекат покрене израда програма за српски језик и дигитализација Речника САНУ. Дијелом због уобичајене српске сумњичавости кад су "новотарије" у питању, дијелом због сумње у успјех у послу у коме нико није имао искуства – та идеја није прошла.

*ГЛАС: Како је настао РАС?

СИМИЋ: Свјестан важности поменуте идеје, ријешио сам, како каже Вук Караџић, да "тумарнем главом кроз трње".  Без искуства, без новца, ношен жељом да се огледам у новом послу, поставио сам и за пет година остварио свој радни циљ – РАС, програмски пакет за професионалну припрему текста за штампу и обраду документације, који данас користе скоро све графичко-издавачке куће, бројне националне институције (Српска православна црква, САНУ, Академија наука и умјетности Републике Српске, Матица српска, Вукова задужбина), факултети, институти (Институт за српски језик САНУ на свим рачунарима), фирме и приватници, а купила га је и држава Србија за републичке органе, организације и локалну самоуправу (за  Ворд 2003).  Општи је закључак да РАС нема замјене, или како кажу корисници: "РАС је закон" (у обради текста).

*ГЛАС: Овај сте пакет обогатили и правописним рјечником?

СИМИЋ: Увиђајући практичну потребу за таквим рјечником, урадио сам са сарадницима Правописни речник српскога језика, који за полазиште има Речник САНУ и Речник Матице српске и правописе из 1960, 1993. и 2010. године. Речник са 123.000 правописно обрађених и акцентованих ријечи даје јасна и недвосмислена рјешења, која су по потреби образложена, а понегдје су дата упоредна рјешења из рјечника и других правописа. Ово је наш покушај да вратимо логику у српски правопис и да спријечимо накнадно "подешавање" српског правописа према страним језицима.

*ГЛАС: Једном сте приликом рекли: "Речници су темељ језика, као што је језик темељ народа"?

СИМИЋ: Управо тако. Стога смо руководећи се жељом да српској културној јавности дамо комплетан пакет за српски језик одлучили да дигитализујемо три важна српска рјечника. Речник српскога језика (ранији назив Српски електронски речник), са 307.000 одредница и корпусом од 11 милиона претраживих облика ријечи, представља дигиталну верзију 18 томова Речника српскохрватског књижевног и народног језика, који издаје САНУ у Београду, и три посљедња тома Речника који је издала Матица српска. То је књижевни рјечник, рјечник страних и мање познатих ријечи, рјечник синонима, рјечник 97 научних терминологија. Такве рјечнике имају само највећи и најкултурнији народи на свијету. У њему је непроцјењиво лексичко, језичко и културно благо српскога народа и других народа који са Србима дијеле исти језик. Дакле, овај рјечник могу користити и Хрвати, Бошњаци и Црногорци. Српски рјечник Вука Стефановића Караџића представља дигитализовану верзију четвртог државног издања, у коме је сакупљено лексичко благо српскога народа. То је не само камен темељац српскога књижевног језика него етнографска, географска и историјска читанка и први енциклопедијски лексикон о српском народу. Рјечник из књижевних старина српских Ђуре Даничића има око 16.000 ријечи, са најбогатијом збирком имена, презимена, имена мјеста и термина из друштвено-правног живота. Овај рјечник спушта вертикалу српског језика до 12. вијека.

*ГЛАС: У чему се огледа значај Вашег софтвера?

СИМИЋ: Програми из пакета РАС, са правописом, са три српска речника и другим услужним алатима, који су на интернету бесплатно доступни свим Србима у свијету,  уводе српски народ у писменост трећег миленијума, стварају неопходни услов за нормирање српскога језика и његову заштиту од распарчавања, кварења и накнадног "подешавања" према страним језицима и представљају први корак у окупљању расијаног српскога народа.

*ГЛАС: Које сте програме поставили на сајту www.srpskijezik.com?

СИМИЋ: Да би наш рад добио пун смисао и да бисмо нормирали и заштитили српски језик, уз помоћ фирми Србософт и COMING – Computer Engineering, на адреси www.srpskijezik.com, отворили смо бесплатни јавни сервис – портал српскога језика – доступан са свих оперативних система и свих уређаја који имају приступ интернету. Дакле, на једном мјесту програми за српски језик за све Србе и странце који уче српски. На тој адреси тренутно се налазе коректор и конвертор из пакета РАС, Правописни речник, Речник српског језика и промотивно Енциклопедијски латинско-српски медицински речник, а намјеравамо да ради заокружења српског језичког пакета на сајту поставимо програм за подјелу ријечи на слогове, Вуков, Даничићев, старословенски и црквенословенски рјечник, као и програм за екавизацију/ијекавизацију текста и програме за транскрипцију страних имена.

*ГЛАС: Како српски језик стоји са дигитализацијом у односу на друге језике?

СИМИЋ: Нажалост, у овој области изостала је подршка националних установа и државе. Софтвер који је урађен не може да уђе масовно ни у државне установе, ни у школски систем, ни у фирме. Чак и вијест о овом сајту тешко допире до телевизијских медија.  Они који планирају и расподјељују буџетска средства нису одмакли даље од хардвера. Због небриге и лоше политике разједињених српских држава српски језик је изгубио тле у иностранству, а због одсуства обавезујућих језичких стандарда и програма при обради текста долази до невиђене ерозије српскога језика. Погледајте само језик којим Срби пишу на друштвеним мрежама и погледајте, на другој страни, како изгледају језички портали држава у свијету и окружењу! Питамо се да ли ће и српски језик ући у Европу на штакама као српска привреда или ће кад већ уђе, његово мјесто бити заузето?

*ГЛАС: Шта да се ради?

СИМИЋ: Са сарадницима сам урадио све што се могло и то што је урађено за 20 година ставио сам на бесплатно коришћење културној јавности. На потезу су српске државе у којима је српски службени језик. Оне су дужне да стандардизују постојећи српски језички пакет или да у кратком року финансирају израду другог, да забране продају рачунара без језичког пакета и да телевизијске куће обавежу да поново уведу емисије посвећене српскоме језику. Да би опстао и да би се даље развијао српски језички портал на интернету, намјеравамо да од продатог софтвера и прилога корисника сајта оснујемо фондацију Милодар за српски језик, која ће подстицати проучавање и даљу дигитализацију српскога језика. У том циљу обратићемо се српскоме народу, српској цркви и српским државама, с увјерењем да ће 12 милиона Срба имати снаге да доврше саборни храм српскога језика.

Биографија

Милорад Симић рођен је 1946. године у Обадима код Сребренице. Филолошки факултет Универзитета у Београду завршио је 1972, а  магистрирао 1975. године. Од 1972. до 2010. године радио је у Институту за српски језик САНУ.

Бави се лексикографијом, дијалектологијом, правописном проблематиком и примјеном рачунара у лингвистици.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица