Звонимир Трајковић, бивши савјетник Радована Караџића и Слободана Милошевића: Американци и данас гурају Бошњаке у сукоб са Србима
Српска делегација у Дејтону са предсједником Србије Слободаном Милошевићем на челу жртвовала је много више него што је требало, а пропуштена је и прилика да Српска добије излаз на море, који јој је, према свим међународним актима, припадао, тврди бивши савјетник предсједника РС Радована Караџића, Звонимир Трајковић.
- Жртвовано је много, и то много више него што је очекивано и планирано. Милошевић је могао и боље да одради ове преговоре, а поготово јер је муслиманска страна у неколико наврата за Сарајево нудила цео тузлански регион. Ипак, оно што је најбитније јесте да је тог дана српски народ у БиХ добио своју Републику - каже за “Глас Српске” Трајковић, који је својевремено био савјетник и Слободана Милошевића, а у поратном периоду и Војислава Коштунице.
Присјећа се да је својевремено учествовао у покушајима да се током ратних сукоба у БиХ, преко већински исламских земаља, утиче на муслиманско руководство у БиХ, али да су то увијек спречавали Американци, који и данас чине све да гурну Бошњаке у сукоб са Србима.
ГЛАС: Да ли је тачно да је предсједник Србије Слободан Милошевић прије одласка у Дејтон одбацио све приједлоге руководства РС?
ТРАЈКОВИЋ: Руководство Српске је прије Дејтона припремило пет предлога, како РС свести на 49 одсто територије и при томе задржати неке кључне и важне ствари. Милошевић је у Дејтону направио џентлменски потез и поклонио цело Сарајево муслиманима, иако то нигде није било договорено. То је била велика штета јер смо на тај начин изгубили 60.000 радних места у деловима Сарајева које је тада под контролом држала српска војска. Изгубили смо и тузлански регион, који смо добијали, али је и питање Брчког остављено нерешено. Мислим намерно. Срби су могли проћи много боље. Али, треба бити искрен, па и рећи да се Српска на основу овог споразума све до данас одржала. Тенденције су биле да то буде само прелазна варијанта до “гушења” РС. До тога би вероватно и дошло да је одржан тадашњи однос снага у свету. Али, у међувремену, успостављен је баланс у односу светских сила јер су Русија и Кина “стале на своје ноге”.
ГЛАС: Зашто је предсједник Караџић пристао на овај споразум ако већ кажете да су у Дејтону одбијени приједлози руководства Српске о територијалном разграничењу?
ТРАЈКОВИЋ: Није пристао. Руководство РС је натерано на то. Милошевић је чак у Добановцима ухапсио делегацију из Српске, која је била у Дејтону са Момчилом Крајишником на челу. Тада сам Караџићу савјетовао да не иде на састанак у Београд и да не прихвати овај споразум, а посебно јер је у њему постајала ставка о оснивању суда за ратне злочине у Хагу. Милошевић је овај суд хтио да искористи да би притиснуо тадашње руководство Српске да би га боље слушало. Али, то се после обило о главу и самом Милошевићу. Ипак, неки коначни закључак могао би да гласи - преживели смо та веома тешка времена.
ГЛАС: Покушали сте и да преко предсједника Либије Моамера Гадафија утичете на муслимане у Босни да дође до договора?
ТРАЈКОВИЋ: Тачно. Било је таквих покушаја да се преко Либије, Турске, али и Ирана, утиче на тадашње руководство муслимана у БиХ. Међутим, кључну улогу су имале САД. Американци су гурали муслимане у сукобе са Србима. И тако је остало све до данас. Међутим, данас је однос снага другачији, што је и сам председник Милорад Додик искористио.
ГЛАС: Да ли БиХ, како је данас организована, има будућност?
ТРАЈКОВИЋ: Она има будућност када муслимани схвате да БиХ не припада само њима, те да не могу бити доминантни. Уверен сам да ће године које иду дати Србима више простора за реализацију својих политичких циљева. Очекујем да ће БиХ једног дана опет бити заједно са Србијом јер Американци и Европљани немају неко друго и боље решење.
Распад Југославије
ГЛАС: Ви сматрате да се бивша Југославија никада не би распала да су Американци 1990. године добили концесију “Дрина”?
ТРАЈКОВИЋ: То је био мој предлог, који сам изнео док сам био саветник председника Слободана Милошевића. Био сам мишљења да тако велику инвестицију реализују америчке компаније, попут “Џенерал електрика”, и то кроз концесију од 25 година. Мој предлог је био да се њима омогући да на реци Дрини и њеном сливу изграде 11 хидроелектрана. Да је до тога дошло, САД би штитиле ову инвестицију вредну око 15 милијарди долара и никада не би дошло до рата на овим просторима. Бар не ових размера.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
