Шверц процвјетао, цигарете скупље, држава без бенефита

Шверц процвјетао, цигарете скупље, држава без бенефита 21.03.2018 11:59 | Маријана Миљић

Бањалука - Агресивно подизање акциза на цигарете и дуван у БиХ довело је до низа штетних ефеката међу којима је посебно изражено драстично повећање шверца и цијене дуванских производа на легалном тржишту, док је усљед пада потрошње изостао и очекивани приход државе од акциза.

Актери на дуванском тржишту већ годинама упозоравају да БиХ има потпуно погрешну акцизну политику и да је она урушила комплетан ланац од узгоја дувана до производње цигарета, подстакла црно тржиште и донијела удар на џепове пушача.

Вапаји су коначно дошли до оних који воде акцизну политику. БиХ је из године у годину повећавала акцизу на дуван и дуванске производе, а у циљу органичавања њеног даљег раста Управни одбор Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ је 5. фебруара донио одлуку да буде формирана радна група. Њен задатак ће бити да анализира законске акте и предложи оптимална рјешења како би били ублажени негативни ефекти на тржишту дуванских производа. Рок за формирање те групе био је 15. фебруар, али он је пробијен.

- Радну групу није било могуће именовати јер институције које су биле дужне да предложе свог представника нису на вријеме доставиле имена особа које предлажу због чега им је више наврата упућена ургенција. Након што су сви послали своје приједлоге, предсједавајући Управног одбора УИО је 12. марта именовао ово радно тијело и оно ће ускоро почети да ради - казали су у Управном одбору УИО.

Подаци међународних финансијских институција у потпуности осликавају посљедице које је снажан раст акциза оставио на тржишту и поспјешио шверц. Само у 2017. години на црном тржишту је продато 166 милиона паклица, односно 3,32 милијарде цигарета. На тај начин буџет је оштећен је за 628 милиона, а легални произвођачи остали ускраћени за чак 88 милиона марака. Илегално тржиште расло је захваљујући далеко повољнијој цијени цигарета, јер је просјечна цијена кутије цигарета у БиХ усљед раста намета на легално тржишту лани коштала 4,40 марака.

На драстичан пад продаје на легалном тржишту указују и подаци УИО БиХ према којима је она од 2010. до данас и више него преполовљена. Прије осам година легално је продато десет милијарди цигарета, а 2017. свега 4,9 милијарди. Просјечан годишњи пад продаје цигарета на легалном тржишту износио је 9,8 одсто.

То се директно одразило и на буџетске приходе који су умјесто очекиваног раста усљед већих акциза почели да стагнирају, а прогнозе говоре да ће у идућих пет година падати.

Подаци УИО показују да је од акциза на цигарете у 2017. години убрала 793 милиона марка, а њихова рачуница показује да би у 2021. години по том основу могли да инкасирају 77 милиона марака мање.

Управни одбор УИО подигао је лани акцизе на дуванске производе за десет одсто у односу на претходну годину, а уважавајући досадашње трендове може се очекивати даљи раст акциза, али и пад државних прихода.

Због агресивног раста акциза произвођачи су били принуђени да подижу цијене цигарета на почетку сваке године. Ти потези довели су БиХ на врх листе земаља по висини учешћа намета у цијени цигарета. Према подацима произвођача цигарета прошле године су намети учествовали са чак 86 одсто у цијени цигарета. Из паклице цигарета са просјечном цијеном држава је 3,9, а свега 0,6 КМ отишло је у касу произвођача.

Искуства из окружења показују да БиХ о подизању акциза на дуванске производе и сустизању европских директива предњачи у региону. То је довело до ситуације да су цигарете у БиХ скупље него у Србији и Црној Гори што је поспјешило прекогранични шверц. За разлику од БиХ Србија, Македонија, самопроглашено Косово и Албанија су се одлучиле за постепен раст акциза који прати стандард становништва, док је Црна Гора тек прошле године агресивно подигла овај намет и одмах осјетила прве негативне ефекте на свом тржишту.

Економисти објашњавају да је БиХ у погледу раста акциза на дуванске производе упала у фискалну замку.

- Због такве ситуације они који се баве овом дјелатношћу понашају по принципу опортунитетног трошка јер је за њих постало неиздрживо да подносе тај трошак. Ту се јављају други актери и траже алтернативна рјешења која су најчешће у супротности са законом. То је један од основних елемената којим би требало да се воде институције у проналажењу рјешења овог проблема. Регулисање илегалног тржишта дуванских производа остаје изазов да домаће контролне оране. Јасно је да је БиХ са оваквом акцизном политиком на дуванске производе упала у фискалну замку и биће јој потребно дуже времена да ријеши тај проблем - казао је економисти Горан Радивојац.

Број продатих цигарета на легалном тржишту (милијарди комада)

*10    - 2010.

*9,5   - 2011.

*8,3   - 2012.

*6,6   - 2013.

*6      - 2014.

*6      - 2015.

*5,3   - 2016.

*4,9   - 2017.

Пројекција прихода од акциза од 2015. до 2021. (милиона КМ)

797 - 2015.

782 - 2016.

793 - 2017.

781 - 2018.

763 - 2019.

741 - 2020.

716 - 2021.

Просјечна цијена паковања цигарета у региону у 2017. (КМ)

*4,6 - БиХ

*6,3 - Хрватска

*4,2 - Црна Гора

*3,9 - Србија

*3,7 - самопроглашено Косово

*3,5 - Албанија

*2,6 - Македонија 



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица