Све почиње и завршава на пријави за корупцију

Агенција за борбу против корупције БиХ навела је да су у првом полугодишту примили 73 пријаве путем поште, електронске пријаве, телефона и лично, што је за пет више него у истом периоду лани.

Највише поднесака, којима је уједно обухваћен и највећи број пријављених особа, примљено је из институција БиХ, РС и ФБиХ, јавних предузећа и локалних заједница. Са тих адреса стигла је 41 пријава, а због сумње да су умијешани у корупцију пријављено је 67 особа. Институције власти, по броју пријава, прате правосуђе, банке, полицијске агенције и здравствене установе.

Анализа пријава је показала да их се највише односило на злоупотребу положаја, сукоб интереса, утају пореза, примање мита и несавјестан рад у служби. Суморнији дио анализе говори да на крају већина пријава буде одбачена.

- Примљено је 27 одговора и изјашњења од надлежних институција у вези са прослијеђеним пријавама са индицијама коруптивног понашања. У једном предмету пријава је била основана, а у 20 случајева пријаве су биле неосноване. У шест случајева донесена је наредба о неспровођењу истраге - истакли су у Агенцији за борбу против корупције и додали да се ти одговори односе на предмете који су прослијеђени тужилаштвима и институцијама за период 2016/17. година.

Члан парламентарне Комисије за избор и праћење рада Агенције за борбу против корупције Мирсад Исаковић каже да та институција добро ради упркос многим проблемима почевши од лоших материјално-техничких услова за рад до неусловног објекта у који је смјештена.

- Проблем Агенције за борбу против корупције је што она може да дјелује само превентивно, а не и репресивно. Све више људи пријављује корупцију, али они треба да буду заштићени. Велики број њих се предомисли када треба да дају изјаву у правосудним институцијама и тиме потврде своја сазнања. Могуће је да неко на њих изврши притисак или се плаше за своју судбину. Заштита оних који пријаве корупцију је веома битна, а код нас тога нема или је тек у повоју - рекао је Исаковић.

У полугодишњем извјештају о раду анализиране су и активности у вези са обавезама Агенције за борбу против корупције које произлазе из Стратегије за борбу против корупције од 2015. до 2019. године и акционог плана за њено спровођење те остварени резултати. Нагласили су и да у овој години није било новог запошљавања, али је покренута процедура за пријем нових радника међу којима је и виши стручни сарадник за поступање на основу пријава о коруптивном понашању који им је пријеко потребан.

Осврнули су се и на проблеме у вези са законом који дефинише њихов рад. Још прије неколико мјесеци у Парламенту БиХ је иницирана измјена закона, јер су на свјетлост дана изашле мањкавости у пракси. Кључни циљ измјене закона је да Агенција за борбу против корупције има механизме да примора институције да сарађују са њима, али и да знају шта да ради са пријавама за корупцију које стижу на њену адресу. У важећем закону је наведено да агенција поступа на основу пријава са индицијама коруптивног понашања, али нигдје није дефинисано на који начин и шта конкретно треба да предузме када добије пријаве. Агенција нема ни начин да добије повратне информације о томе шта је урађено на основу пријава прослијеђених надлежним институцијама, а чланови комисија сматрају да је то још један од доказа због којих треба убрзати и усвојити измјене закона.

Најчешће индиције кривичног дјела, прекршаја или неправилности у раду

* Злоупотреба службеног положаја или овлашћења

* Примање дара или других облика користи

* Сукоб интереса

* Незаконито пословање

* Склапање штетног уговора

* Несавјесно привредно пословање

* Нелегална изградња

* Овјеравање неистинитог садржаја

* Противзаконито посредовање

* Утаја пореза

* Лажно представљање

* Фалсификовање исправа

* Неовлашћено бављење одређеним занимањем

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.