Стабилизовати институције и гарантовати демократију

“БиХ треба да усклади свој уставни оквир са европским стандардима и осигура функционалност својих институција да би могла да преузме обавезе из ЕУ”, наводи се у годишњем документу који је објављен у Бриселу. У тексту се додаје да је децентрализована државна структура компатибилна са чланством у ЕУ, али да БиХ треба да реформише своје институције да би могла да ефикасно учествује у одлучивању унутар ЕУ и да примјењује и проводи законе ЕУ.

“БиХ још не испуњава довољно критеријуме у вези са стабилношћу институција које гарантују демократију, владавину права, људска права и поштовање и заштиту мањина, како је одредио Европски савјет у Копенхагену 1993. године”, наводи се у мишљењу.

Европска комисија сматра да БиХ треба да унаприједи изборни оквир и функционисање судства и да појача превенцију и борбу против корупције и организованог криминала.

У то спадају мјере против прања новца и тероризма, као и осигуравање ефикасног управљања границама, миграцијама и системима азила, наводи се у документу.

Комисија указује на потребу да се појача заштита фундаменталних права свих грађана, укључујући помирење и укључивање осјетљивих група, као и да се доврше суштински кораци у реформи јавне администрације.

“У погледу економских критеријума, БиХ је остварила одређени степен макроекономске стабилности”, наводи се у документу и додаје да треба посебно обратити пажњу на убрзавање процедура за одлучивање и побољшање пословног окружења.

У мишљењу је указано на потребу правилног функционисања тржишних механизама и проблеме обимности регулатива, корупције, дугих и комплексних административних процедура и изражене фрагментације унутрашњег тржишта БиХ.

Комисија напомиње да БиХ треба посебно да обрати пажњу на низак квалитет образовања и недовољну оријентацију на потребе тржишта рада, квалитет физичког капитала и споро прилагођавање економске структуре у овој земљи.

“БиХ је свеукупно у раној фази у вези са нивоом спремности за преузимање обавеза из чланства у ЕУ и потребно је да значајно унаприједи тај процес, усклади се са законима ЕУ и примијени и проведе те законе”, пише у документу.

Комисија наводи да би пријем БиХ имао “ограничен укупни утицај на политику ЕУ и не би утицао на капацитет ЕУ да одржи и продуби свој сопствени развој”.

У документу је указано на интерни процес одлучивања у БиХ и на преклапања између различитих нивоа власти, уз напомену да би то могло да негативно утиче на процес одлучивања на нивоу ЕУ.

Комисија је упозорила и на постојање насиља над новинарима и медијским радницима, те на потребу да се осигура финансирање јавних емитера.

“Комисија охрабрује БиХ да настави ангажман у регионалној сарадњи и да ојача билатералне односе са сусједним земљама, укључујући склапање споразума о границама и тежњу ка трајном помирењу на Балкану”, додаје се у документу.

Комисија је препоручила Европском савјету да дискутује о овом мишљењу и поменутим приоритетима послије формирања власти у БиХ, а нови извјештај о овој земљи биће дио Пакета о проширењу 2020. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.