Резање намета на рад отвара радна мјеста и подстиче раст плата
Бањалука - Смањење стопе доприноса на плате, које је Влада РС планирала у својим стратешким документима отворило би врата за повећање зарада и отварање нових радних мјеста, оцијенили су у пословној заједници.
Снижавање намета на рад један је од најважнијих и најчешће понављаних захтјева послодаваца, а у први план биће истакнут и ове јесени током разговора о економској политици и буџету за идућу годину. Да се ради о оправданом захтјеву, потврдила је и Влада, сврставши ту мјеру као једно од рјешења за отварање радних мјеста у приватном сектору.
- Уз помоћ Међународног монетарног фонда (ММФ) биће припремљен свеобухватан план умањења стопа обавезних доприноса, да би оно почело да се примјењује од 1. јануара 2017. године. Осигураћемо да смањење стопа социјалних доприноса има неутралан ефекат на дефицит да не би угрозило одрживост социјалних фондова - наведено је у стратешком плану Владе.
Из Владе и ММФ-а јуче нисмо успјели добити одговоре докле је стигла израда овог плана.
Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић каже да пословна заједница вапи за смањењем пореза и доприноса.
- Тежимо ка томе да порези и доприноси буду сведени на ниво од прије економске кризе, односно на 2008. годину. Једино би смањење од четири или пет одсто имало ефекта на реални сектор - казао је Шкребић.
Он је истакао да би такав расплет дјеловао врло стимулативно на послодавце.
- Уз смањење доприноса може се размишљати и о већим платама, али и отварању нових радних мјеста. Значајан број субјеката који тренутно послују у неформалној зони био би такође стимулисан да пређе у легално пословање - рекао је Шкребић.
Његово мишљење дијеле и у Привредној комори РС, гдје истичу да годинама уназад инсистирају на смањењу оптерећења на рад.
- Није могуће говорити о повољним условима пословања када привредници на основу пореза и социјалних доприноса на нето доходак плаћају више од 60 одсто - рекао је портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић.
Пословна заједница поручује да би умањење доприноса стимулативно дјеловало и на стране инвеститоре, који би отварали нове фирме и запошљавали раднике, а тиме би била створена и јача конкуренција у погледу плата.
Истраживање
У истраживању које је недавно спровео Центар за истраживање и студије ГЕА из Бањалуке, у сарадњи са Унијом удружења послодаваца РС, наведено је да би ефекат који би смањење доприноса имало на јавне приходе зависио прије свега од нивоа смањења и промјене пореске основице која настаје као посљедица смањења стопе. Они су разрадили примјере три сценарија.
Први случај
У случају смањења стопе доприноса за 0,3 одсто пројектовани пад прихода у првој години примјене износи 41 милион КМ, уз тенденцију пада, да би након седам година износио 20 милиона КМ.
Други случај
При примјени смањене стопе доприноса од 0,5 одсто приходи би у првој години примјене били смањени за 38 милиона марака, те би након шест година пад износио само 5,6 милиона, односно у седмој години утицај на приходе би био позитиван.
Трећи случај
Падом стопе доприноса од 0,8 одсто смањење прихода било би неутралисано већ након четири године примјене ниже стопе, након тога би ефекти били позитивни и за приходе и запошљавање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
