Ратни кадрови рушили што су други градили
Бањалука - Већина српских и хрватских војних и политичких структура из времена рата уклоњене су из јавног и политичког живота БиХ, док је бошњачка структура остала нетакнута готово у цијелости.
Примјера ради, априлски пакет уставних промјена је срушио Харис Силајџић, један од "јастребова" ратне администрације у БиХ, док су те уставне промјене подржали сви представници сва три народа који у рату нису играли значајну улогу, попут Сулејмана Тихића, предсједника СДА, који је за вријеме рата био у логору.
Послије рата је услиједила права "чистка" српских и хрватских кадрова па су, на примјер, са позиција смијењени сви водећи војни и политички руководиоци РС, а за вријеме Педија Ешдауна смијењено је више од 60 високих страначких функционера, махом оснивача СДС-а, пишу Независне новине.
Код Хрвата смијењено је такође комплетно војно и политичко руководство Херцег Босне. Смијењени су и сви виђенији и утицајнији припадници војнообавјештајних структура из српског и хрватског народа.
Због таквог дјеловања међународне заједнице већина српских и хрватских политичара на политичкој сцени БиХ током рата и непосредно послије њега нису играли битну политичку улогу, или су били у опозиционим односима према тадашњим властима.
Не оспоравајући потребу да из структура буду уклоњени такви људи, убада у очи да скоро нико од бошњачких политичких структура и људи из војнобезбједносног миљеа нису уклоњени са својих позиција, иако многе од њих доводе у везу са ратним злочинима и довођењем бораца из арапског свијета који су учествовали у рату у БиХ.
Армин Кржалић, из Центра за безбједносне студије из Сарајева и стручњак за питања безбједности, истиче да није проблем само у "ратним реповима" појединаца, него и постратним везама политичких личности и високопозиционираних службеника са криминалним миљеом.
"Ако желимо нормалну државу, онда њене структуре морају чинити људи који на себи немају хипотеку рата и организованог криминала. Све друго се држави врати као бумеранг", рекао је он. Он каже да се од 1992. до данас у јавном и политичком животу БиХ појављује 200 до 300 људи који преко међусобних веза и кроз "давање руке" њиховим сљедбеницима одлучују о скоро свим битним питањима у земљи.
Милош Шолаја, директор Центра за међународне односе из Бањалуке, не слаже се с тезом да је до радикализације дијела Бошњака дошло због структура које су остале од ратног времена јер сматра да је до тога дошло након распада Југославије када је код свих држава њених насљедница дошло до религијског освештавања, које је онда код неких довело до религијског фундаментализма.
"Али чињеница је да су Бошњаци цијело вријеме били миљеници међународне заједнице, чија је пропаганда била усмјерена нарочито против Срба, а онда и нешто касније против Хрвата, и да је Дејтонски споразум код одређених међународних кругова био схваћен само као средство да се заустави рат", рекао је Шолаја.
Он је истакао да су ствари у БиХ донекле ишле ка стабилизацији док није срушен априлски пакет уставних промјена из 2006. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
