Продаја акција Љубије не угрожава Арселор Митал

У реакцији на наводе које је на закупљеном простору у јучерашњем броју "Гласа Српске" изнио директор "Арселор Митала Приједор" Младен Јелача, министарство наводи да је он посегао за низом неистина и неутемељених информација.

- Наведени текст је изузетно тенденциозан и у њему је изнесен цијели низ неистина и неутемељених информација којима се у заблуду може довести цјелокупна јавност РС на коју је у посљедње вријеме на врло некоректан и непримјерен начин вршен притисак протестом радника, извожењем тешке механизације на улице и покушајем блокаде саобраћајница, а у организацији менаџмента "Арселор Митала" и уз сагласност његовог већинског власника. С циљем објективног информисања јавности, принуђени смо да реагујемо на текст под насловом "Рударење би без 'Арселор Митала' било угашено" у којем је очигледно Јелача сам себи постављао питања и давао одговоре на њих - истичу у Министарству индустрије, енергетике и рударства.

Подсјетили су да је послије продаје државног капитала у "Телекому Српске" и Нафтној индустрији РС, ова приватизација требало да буде трећа по вриједности јер је понуда "Израел инвестмент групе" достизала 157 милиона КМ.

- Том понудом ни на који начин не би било угрожено пословање "Арселор Митала" који би и даље остао већински власник са 51 одсто акција. Није тачно да ће купац 65 одсто акција "Љубије" постати и власник 49 одсто удјела у "Арселор Миталу Приједор", јер у "Љубији" постоје и други акционари који укупно имају 35 одсто акција које нису биле предмет продаје - истичу у Министарству индустрије, енергетике и рударства РС.

Према њиховим наводима, нетачна је Јелачина тврдња да је суд у РС потврдио да "Арселор Митал" није одговоран за било какве погрешне радње.

- У конкретном случају поступак је спроводила Пореска управа РС, која је на основу међународно верификоване методологије установила да је за другу половину 2010, 2011, 2012. и половину 2013. године "Арселор Митал" користио трансферне цијене и на тај начин оштетио Српску за око 49 милиона КМ, колико износи дуг за неплаћени порез са затезним каматама. Суд је, одлучујући на основу жалбе "Арселор Митала", предмет вратио на поновни поступак Пореској управи, која ће поново одлучивати о неплаћеним порезима за наведени период и извршити контролу уплате пореза и за период од половине 2013. до данас. Грађани РС и "Љубија", као суоснивач, имају право и очекују од "Арселор Митала" и његовог директора Јелаче, као човјека из Приједора, да редовно измирују пореске обавезе, исплаћују нераспоређену добит и да не манипулишу трансферним цијенама између повезаних предузећа - додају у министарству.

У "Арселор Миталу" су, како наводи министарство, свјесни да је уговор из 2004. године закључен искључиво у корист те компаније и на штету РС и "Љубије" која се због штетног уговора више не може бавити својом основном дјелатношћу - рударством.

- Јелача у тексту истиче да је потребно правити разлику између монопола и партнерства, при том заборављајући чињеницу да се Влада РС понашала изузетно партнерски, покушавајући да сва питања буду рјешавана договором. Међутим, "Арселор Митал" ништа није желио да промијени да спорна питања буду ријешена због чега је "Љубија" већ 12 и по година мртво предузеће. Посљедњим текстом "Арселор Митал" наставља политику притиска свјестан да би промјена односа у заступању акција "Љубије" у заједничком предузећу била значајно другачија и да би то створило конкуренцију - истичу у Министарству индустрије, енергетике и рударства.

Оцијенили су да је неприхватање одлуке Владе најштетнија одлука усмјерена директно против РС, јер је пропуштена изузетно добра развојна шанса да дио новца добијеног продајом акција "Љубије" буде усмјерен у отварање више хиљада нових радних мјеста широм Српске.

Казна за монопол и злоупотребе

У Министарству индустрије, енергетике и рударства РС истичу да пореска контрола у Српској није први случај да компанија "Арселор Митал" због пословања долази под лупу институција једне земље.

Реномирани свјетски портал "Блумберг", како истичу, објавио је да је "Митал" због монополистичког понашања и коришћења посебних односа између својих компанија у Јужној Африци прошле године кажњен са 110 милиона америчких долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.