Правосуђу више новца за плате, накнаде и уговорене услуге

Свјетлана Шурлан
Правосуђу више новца за плате, накнаде и уговорене услуге

Бањалука - Правосудне институције на нивоу БиХ идуће године имаће на располагању више новца него што имају ове године, а додатних 835.000 марака у највећем дијелу потрошиће на плате, накнаде и уговорене услуге.

Предвиђено је то Приједлогом закона о буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2018. годину који је утврдило Предсједништво БиХ и упутило у процедуру усвајања у Парламент БиХ.

Највише ће порасти буџет Тужилаштва БиХ, који је ове године износио 13,1 милион КМ, док је за идућу годину планирано да износи 13,68 милиона, што је повећање за 579.000 марака.

Од додатног новца, највећи дио, односно 569.000 КМ, у Тужилаштву планирају да потроше на текуће издатке у оквиру којих ће за уговорене услуге бити плаћено више од пола милиона марака. Повећавају и бруто плате и накнаде за 100.000 КМ, док смањују путне трошкове за 80.000 марака.

Након Тужилаштва, највећи раст буџета има Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) БиХ којем су трошкови са 4,86 милиона скочили на 5,07 милиона.

Од додатних 206.000 КМ у идућој години половину планирају да потроше за текуће одржавање, док су другу половину у највећем дијелу, односно у износу од 89.000 КМ, намијенили за повећање издвајања за плате и накнаде.

За 50.000 КМ порасли су апетити Уставног суда БиХ, који ове године има на располагању 5,44 милиона КМ, а идуће ће имати 5,49 милиона КМ. Свих додатних 50.000 КМ планирано је да буде потрошено на плате и накнаде.

Једино трошкови Суда БиХ нису расли, па и идуће године ова институција има на располагању 17,19 милиона КМ. То је уједно и највећи износ који једна правосудна установа има на располагању. У Суду највећи износ, односно 11,8 милиона дају на плате и накнаде, док 3,31 милион иде на уговорене услуге.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица РС Милорад Којић рекао је да правосуђе мора да буде професионално, непристрасно и независно, као и да се приоритет треба дати рјешавању предмета ратних злочина.

- Мора се ријешити питање ратних судија и тужилаца. Ако ћемо трошити новац на правосуђе које није независно, непристрасно и професионално, у којем раде ратни кадрови, свака потрошена марка на њих је превише и доприноси већем неповјерењу грађана у правосудне институције - истакао је Којић. Он је казао да су представници РС кроз Надзорно тијело за праћење спровођења Стратегије за рад на предметима ратних злочина тражили да у Тужилаштву БиХ приоритет буду предмети ратних злочина и да је раније договорено да тужиоци за рад на тим предметима буду плаћени из ИПА средстава Европске уније.

- Међутим, одређен број тужилаца, у вријеме главног тужиоца Горана Салиховића, је пребачен и умјесто 35 остало их је 28 за рад на предметима ратних злочина, а захтијевао се ефикаснији рад - истакао је Којић и додао да постоје обећања в.д. главног тужиоца Гордане Тадић да ће опет бити 35 тужилаца на предметима ратних злочина.

- Најсложенији предмети ратних злочина морају да буду приоритет, поготово предмети у којима су страдали Срби, јер превише дуго чекају на рјешавање, а трошкови правосуђа се повећавају - нагласио је Којић.

Правобранилаштво БиХ

И буџет Правобранилаштва БиХ је повећан са 1,59 милиона марака, колико су имали за ову годину, на 1,74 милиона КМ у 2018. години. Правобранилаштво је повећало издвајања на позицијама за плате и накнаде, али највећи дио додатног новца, односно 103.000 КМ планирају да потроше на капиталне издатке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана