Олуја урезала ране и године туге и бола

Још један 4. август су са посебним емоцијама, евоцирајући најтеже успомене и враћајући слике пакла, преживјели они који су у километарским колонама успјели умаћи пред смрћу. Молили су и палили свијеће за душе 2.500 чланова својих породица, рођака, пријатеља и суграђана, за чију смрт никада нико није одговарао. У пламену свијећа видјели су стихију која је 4. августа 1995. гутала њихову дједовину, крв и непрегледне избјегличке колоне. Сјећали се јаука и јецаја. И борбе за голи живот.

Старина Никола Галијаш међу првима је јуче дошао у цркву Свете тројице у Бањалуци, гдје је у организацији Документационо-информационог центра "Веритас" служен парастос за жртве "Олује". У избјегличкој колони 4. августа 1995. напустио је родну Хрватску Костајницу са четворо малих унучића, мајком старом 95 година, супругом, двије кћерке, сестром и тастом.

- Отишли смо на Косово. Да не бих мајку сахранио тамо, након мјесец сам стигао у Бањалуку и ево 21 годину сам ту. Захвалан сам РС што је удомила 25.000 Срба прогнаних из Хрватске - сузних очију описује прогнаничке дане.

Вели да га родни крај и даље неодољиво вуче себи.

- Кућу у Хрватској сам продао, а овдје купио. Ништа лоше нисам учинио и у Костајницу одлазим често. Тамо сам провео младост, не могу је тако лако заборавити - каже Галијаш.

Миле Рујак из Бенковца са унучићем је дошао у бањалучки Храм Христа Спаситеља да за покој душа знаних и незнаних запали свијећу. Унук му је, каже, једина радост у мору туге откако је на трактору у колони, са супругом и двије кћерке, морао да оде из завичаја.

- Ишао сам десет, 12 дана. Туга је то, не знам шта друго да кажем. Ово дијете је наша сва радост. Никада се нећемо помирити са оним шта нас је затекло. Можеш имати овдје не знам шта, али завичај је завичај - каже Рујак.

Крајишки пјесник Миле Јелић Грновић са Баније казао је у порти храма, гдје је одржан духовно-културно-умјетнички програм, да их је све мање.

- Нигдје нисмо стигли, а ходамо већ 21 годину. Не знамо колико нас је избјегло, умрло, гдје смо се настанили, куда лутамо и гдје смо пристигли, али смо богати за непрегледно сјећање које нико не може отети, заробити и покорити. Не дозволимо да завичај умре у нама. Потражимо човјека праведника у себи и побиједимо неправду. Наша имања ће бити наша све док будемо ми своји - нагласио је Грновић.

Парастос за жртве "Олује" одржан је јуче и у цркви Светог Марка у Београду, а данас ће се у подне огласити сирене.

Директор "Веритаса" Саво Штрбац са жалошћу је констатовао да многим погинулим не могу доћи на гробове.

- За многе не знамо ни гдје су покопани. Добро је да је обиљежавање страдања Срба из Хрватске постало традиција и што се организује централна манифестација. Треба народ да овај датум обиљежава и сјећа се - рекао је Штрбац.

РС и Србија синоћ су заједнички централном манифестацијом у насељу Бусије у Земуну требало да обиљеже Дан сјећања на страдање и прогон Срба. Помен жртвама требало је да служи патријарх српски Иринеј, а скупу да присуствују највиши званичници с обје стране Дрине са предсједником РС Милорадом Додиком и премијером Србије Александром Вучићем на челу.

Предсједник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић изјавио је да се са дужним пијететом морамо сјећати свих невиних жртава "Олује", у којој је погинуло и нестало више од 2.500 људи, међу којима највише цивила, а прогнано више од 250.000 Срба.

- Страдање и прогон Срба у "Олуји" најмасовније је етничко чишћење са њихових вјековних огњишта у Хрватској након Другог свјетског рата, а бол је већи јер за тај злочин починиоци нису кажњени и правда није задовољена - рекао је Чубриловић истичући да ниједан злочин не смије остати некажњен.

Удружење породица несталих и погинулих Срба "Суза" из Београда изразило је незадовољство динамиком идентификације страдалих. Предсједник Комисије за нестале Владе Србије Вељко Одаловић каже да се око 1.700 Срба из Хрватске воде као нестали.

Операција "Олуја" трајала је од 4. до 9. августа 1995. године, а покренута је упркос томе што се то подручје налазило под заштитом УН. У нападу на Србе учествовало је 150.000 војника Хрватске војске и 25.000 војника Армије РБиХ.

Славље и величање усташтва у Хрватској

Хрватска и ове године слави акцију "Олуја" као Дан побједе и домовинске захвалности, а централна манифестација је заказана за данас на тргу у Книну. У вечерњим часовима концерт ће одржати Марко Перковић Томпсон, који је познат по величању усташтва.

МУП Хрватске забранио је мирно окупљање под називом "Антиратни протест поводом слављења ратне побједе", који је требало да буде одржан на Тргу бана Јелачића у Загребу.

Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац каже да очекује лоше поруке из Книна.

- Ако буде и пола од онога што је било прошле године, биће лоше - нагласио је Пуповац.

Министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин каже да је усташтво постало доминантно мишљење у Хрватској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.