Милош Ковачевић, лингвиста: Нападима на ћирилицу желе да униште биће српског народа

Жељка Домазет
Милош Ковачевић, лингвиста: Нападима на ћирилицу желе да униште биће српског народа

Цијепањем српскога језика, почело се цијепати и српско национално биће. А основа српског идентитета су језик и ћирилица као његово писмо. Писмо се у једном народу може промијенити, али у српском народу када бисте промијенили ћирилицу, односно када бисте прихватили латиницу као службено писмо, укинули бисмо властиту историју.


 

Рекао је ово у интервјуу за “Глас Српске” један од најпознатијих српских лингвиста Милош Ковачевић. Крајем прошле седмице на трибини о очувању српског јединства у Источном Сарајеву поручио је да, када се говори о српском јединству, прво мора да се каже шта се мора бранити.

- Тешко да Србе може ишта да уједини. Када вам у грбу стоји “Само слога Србина спасава”, то значи позив на слогу, а ниједан народ није срећан ако мора да се позива на слогу. На слогу се позивају они који никада нису били сложни - истиче Ковачевић.

ГЛАС: Колико је за српски народ битно очување српског јединства? Колико су Срби уопште данас јединствени и шта их то може ујединити?

КОВАЧЕВИЋ: Ми данас морамо да се запитамо по чему смо јединствен и саборан народ, односно шта је оно што нас као Србе чини јединственим и по чему је исти неко ко живи у Бањалуци, или Подгорици, или у Београду, или Крагујевцу или Источном Сарајеву или Сарајеву или било гдје друго, ако се Србином зове. Када су се стварали стари народи Европе, основни критеријум био је језик. Сви који су говорили истим језиком, припадали су истом народу. Тако је Вук говорио да Нијемаца има пет различитих вјера, а сви се Нијемцима зову зато што говоре истим језиком. И по Вуковом казивању, Срби су тада били сви који су говорили штокавски, друкчије речено, истим језиком без обзира на вјероисповијест. Како су времена пролазила, тако је вјера постала један од критеријума за различитост, што никада није била прије, и тако се почео цијепати српски језик. Све што је код Срба православаца од Светога Саве, до Аустроугарске написано, написано је на ћирилици. Значи, имате осам вијекова ћирилице и један вијек латинице. Али, ипак данас се Срби дијеле на оне који су за ћирилицу и оне који су за латиницу.

ГЛАС: Како коментаришете нападе на ћирилицу и причу о босанском језику?

КОВАЧЕВИЋ: У Републици Српској је у припреми закон којим би требало да се заштити ћирилица. Ипак, чим споменете ћирилицу, за коју Бошњаци кажу да је равноправна, и чим поменете заштиту ћирилице, они се одмах почну бунити. Је ли то онда равноправност? Напади на ћирилицу се изнова понављају.

ГЛАС: На шта конкретно мислите?

КОВАЧЕВИЋ: Када су нападали српски народ током историје, прво су ударали на ћирилицу. Никада ниједан народ није доживио тако нешто као српски. За вријеме Првог свјетског рата ћирилица је била забрањена и у Хрватској и у БиХ, и у Србији и у Црној Гори. Свуда је наметнута латиница. Врло је интересантно да је послије побједе у Првом свјетском рату Србија прописала равноправност ћирилице. Од 1919. до 1930. године појављују се гласови побуне у Србији јер је латиница за десет година почела да потискује ћирилицу. То је знак да је хрватски филолошки програм био толико добро припремљен да је за мање од сто година код Срба истиснуо ћирилицу, која је ту била осам вијекова. Зато не треба да вас чуди све што се данас дешава у БиХ.

ГЛАС: Не буде ли српски народ заштитио свој језик, шта му се може десити?

КОВАЧЕВИЋ: Када изгубите основе националног идентитета, губите нацију. Ту нема дилеме. То је асимилација. Погледајте шта се дешава са Србима у Њемачкој или када одете у Чикаго као највећи српски град послије Београда. Од 350.000 који живе тамо, ни сто хиљада не зна српски језик. Кад изгубите национални идентитет, кад изгубите језик, кад изгубите писмо, тог тренутка престајете бити оно што јесте.

ГЛАС: Шта очекујете од најављене декларације о опстанку Срба?

КОВАЧЕВИЋ: Из те декларације проистекао је закон који је у скупштинској процедури у Србији. То је закон о језику и писму којим се прописује да су српски језик и ћирилица једини службени у Србији. Уколико се то не буде поштовало, услиједиће санкције. Очито да код Срба нема никакве друге могућности да заживи нешто што је уставна категорија, него да их просто гоните да поштују властити Устав. То је јако битно, а посебно је битна декларација о опстанку језика, не због Срба у Србији, иако је и због њих битно, али је посебно битно због Срба у Републици Српској и Црној Гори.

Срби у Хрватској

ГЛАС: Како да се Срби одбране од напада на властити идентитет?

КОВАЧЕВИЋ: Српски језик и ћирилица су основни идентитетски критеријуми српског народа. Они се првенствено морају бранити када се говори о српском јединству. Када се изгубе основе националног идентитета, полако почињете губити свијест о припадности, а то најбоље показује како се један народ затире. Најбољи показатељ за то је данашња Хрватска у којој Срби готово да не смију рећи да су Срби. Прво морамо бранити оно по чему смо проглашени Србима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана