Локалне заједнице не маре за корупцију

Такво стање на терену показали су резултати анализе коју је спровела Агенција за борбу против корупције у сарадњи с Антикорупцијском мрежом организација цивилног друштва у БиХ (АКАУНТ) по општинама и градовима у БиХ.

Циљ је била анализа стања на локалном нивоу у вези са постојањем надзорних комисија законодавних тијела, што је предвиђено стратешким документима, да би се стекао увид у постојање те посао тих комисија.

- Од 146 јединица локалне самоуправе, 83 су се изјасниле да имају одређене комисије, односно тијела чије надлежности се односе на спречавање корупције, а у 63 да уопште немају тијела са таквим описом рада - казали су у Агенцији за борбу против корупције.  

Члан Комисије за избор и праћење рада агенције и посланик у Парламенту БиХ Мирсад Исаковић истиче да су ти подаци жалосни и говоре да је борба против корупције далеко испод очекивања.

- Жалосна је чињеница да толико локалних заједница нема организовану борбу против корупције, и то представља аларм свима да је потребан пуно већи ангажман на том пољу јер смо на листи најкорумпиранијих земаља Европе - рекао је Исаковић.

Савјет министара БиХ усвојио је Стратегију за борбу против корупције од 2015. до 2019. године, уз пратећи акциони план, а посљедњи ревизорски циклус је показао да су институције на нивоу БиХ углавном предузеле одговарајуће активности и усвојиле потребна документа, али да су изостали резултати.

- Нисмо се увјерили да се у пракси у довољној мјери спроводе активне мјере на превенцији коруптивних активности - пише у ревизорском извјештају о извршењу буџета институција БиХ за 2017. годину који је објавила Канцеларија за ревизију.

У пракси се, истичу ревизори, показало да су процеси јавних набавки и запошљавања најризичнији када је ријеч о степену корупције и преваре, због чега је институцијама подвучено да морају промијенити приступ тим питањима ако желе да стање буде боље. 

Агенција за борбу против корупције доставила је недавно у процедуру други извјештај о мониторингу спровођења Стратегије за борбу против корупције од 2015. до 2019. године уз акциони план за њено спровођење. Први пресјек ситуације на терену презентован је у јануару 2017. године, а у другом мониторингу је подвучено да многе ствари још нису угледале свјетлост дана, нити има важнијих помака.

Руководство агенције идентификовало је опште и посебне ризике који су директно или индиректно утицали на степен спровођења стратешких докумената. На подужој листи ствари је истакнуто кашњење у формирању тијела за спречавање корупције и креирању политика за тај посао, те недовољна компетентност оних који треба да то спроведу у дјело.

На реализацију су, кажу, утицали декларативни и непрецизни садржаји појединих извјештаја о активностима, неки нису ни доставили податке, а на сцени је и недовољна мотивисаност појединих ад хок тијела за спречавање корупције јер им ангажман није довољно плаћен.

Нове смјернице за борбу против корупције усвојила је недавно и Влада РС.

Представници ЕУ у БиХ у неколико наврата су подвукли да је унија уложила милионе марака у борбу против корупције у БиХ, уз нагласак да је тренутно немогуће да БиХ с овим нивоом корупције постане дио европске породице.

Савјет министара је у четвртак на ванредној телефонској сједници утврдио приједлог споразума о грант средствима између БиХ и САД вриједном осам милиона долара за борбу против корупције у области јавних набавки. На обим корупције у БиХ упозоравају из АКАУНТ-а, чији подаци показују да сваког секунда корупција однесе 47 КМ.

Измјене закона

Проблема има и у самој Агенцији за борбу против корупције јер су им у неким случајевима годинама везане руке, на шта су упозорили још почетком прошле године, али епилога нема. У парламентарну процедуру на нивоу БиХ су упућене измјене и допуне Закона о агенцији, а у образложењу приједлога је наглашено да немају довољно капацитета као ни санкција за оне који им не достављају податке и одбијају сарадњу. Нова правила још нису усвојена у Парламенту БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.