Ларс Гунар Вигемарк за “Глас Српске”: БиХ не може у ЕУ са ОХР-ом

- Јасно је да бонска овлашћења нису коришћена и ми из ЕУ смо јасно наглашавали да би њихово коришћење представљало корак уназад. Ако БиХ покаже више способности да самостално рјешава проблеме на свим нивоима као и сарадњом између различитих нивоа власти, улога високог представника ће слабити - каже Вигемарк у интервјуу за “Глас Српске”.

ГЛАС: Да ли сте очекивали да ће ОХР током цијелог Вашег мандата остати у БиХ?

ВИГЕМАРК: Након избора било је више спорних питања и већина их је ријешена. Прошле године имали сте тешко питање везано за неке одредбе Кривичног закона, али су ЕУ и Американци изразили забринутост због слабљења кривичног законодавства и у коначници парламентарне странке су то успјеле да ријеше. Ми смо износили став ЕУ, али никада нисмо наметали рјешења. Рјешење је било договорено у БиХ у складу са стандардима ЕУ. То је суштина процеса. Мора се пролазити кроз сваки пропис и закон и пратити да ли је усклађен. Можда би ОХР био користан да идентификује неке од тих проблема, а не да постоји као пријетња која ће наметати неке прописе. Неки прописи које је ОХР наметнуо морали су се модификовати јер нису били у складу са стандардима ЕУ.

ГЛАС: У БиХ се копља ломе око тога да ли земља треба да буде члан НАТО савеза. НСРС донио је резолуцију о неутралности, што значи да је половина земље за неутралност. Како гледате на то што неки политичари и даље условљавају формирање Савјета министара прихватањем акционог плана за НАТО?

ВИГЕМАРК: Истина, не морате бити чланица НАТО-а да бисте били чланица ЕУ. Има више земаља чланица ЕУ, укључујући и моју Шведску, које нису чланице НАТО-а. Ми сарађујемо са тим савезом. Питање годишњег плана за НАТО и његово усвајање је претјерано издраматизовано и исполитизовано са свих страна. БиХ годинама доставља планове у оквиру Партнерства за мир. То ради и моја земља иако нисмо члан НАТО-а. Доставили ви тај план или не, свакако то није нешто што има везе са чланством у НАТО-у. Сви знају да у скорије вријеме ова земља неће постати чланица тог савеза, исто као што нећете постати ни чланица ЕУ у скорије вријеме. На вама је одлука. Мислим да је несрећна околност да се одгађа формирање власти због овог питања које је пренадувано.

ГЛАС: Већ четири године сте у БиХ. Да ли је било напретка и да ли је превише времена трошено на беспотребне ствари, а мало на оно што је у интересу њеног напретка ка демократском свијету?

ВИГЕМАРК: Очигледно је да је БиХ напредовала у процесу европских интеграција. Поднијели сте апликацију за чланство у ЕУ, спровели сте низ важних реформи, усвојили сте механизам координације, одговорили на сва питања из упитника Европске комисије уз пар неких изузетака. Говоримо о више од три хиљаде питања, што је више од 20.000 страница. Оно што још недостаје је доста законодавства и прописа који нису прилагођени са европским правним насљеђем. То је огроман задатак за БиХ. Што се тиче економије, свакако се виде искораци, али потребно је још радних мјеста, прилика за запошљавање младих људи, а поготово жена. Има радних мјеста, али не значи да радна снага има и одговарајуће вјештине. Зато овај нови циклус значи наставак реформи. Знам да су грађани мало сити приче о реформама. Волио бих да постоји нека друга ријеч, али реформе су потребне.

ГЛАС: Које су рак-ране овог друштва? Шта то највише смета БиХ да брже напредује јер грађани помало губе стрпљење?

ВИГЕМАРК: Грађани губе стрпљење, поготово млади људи, али и старији који 20 година уназад слушају једну те исту реторику. Мислим да сте пропустили неке прилике прије десет година када је ријеч о процесу европских интеграција. Цијели Споразум о стабилизацији и придруживању је испреговаран, а на снагу није ступио седам година. С друге стране, иако је ступио на снагу прије три и по године, и даље је тешко да грађани разумију шта то представља. Људи морају бити активнији и јасније изражавати своје забринутости. Не говорим о некој насилној револуцији или обојеној револуцији. Мислим да је ова земља то превазишла и људи се плаше било какве нестабилности. Међутим, највећа рак-рана у БиХ је недостатак повјерења. Нема повјерења на свим нивоима и то има ефекат на политичке односе. То је заоставштина рата, али и не само тога. Потребно је да градите друштво одоздо према горе, а не обрнуто.

ГЛАС: Да ли се у БиХ превише чека на конституисање власти и губи вријеме за реформе које су у том периоду могле бити урађене?

ВИГЕМАРК: Што се тиче рокова, не волим термин доње границе или црвене линије, а можда је то и битно да се и о томе говори и да људи виде да вријеме истиче. Ми као ЕУ разумијемо да је потребно времена да се власти формирају. Па и у нашим земљама не можемо рећи шта је европски стандард. Ипак, тешко је да власти које су у техничком мандату буду и ефикасне. Оне немају одређени легитимитет. Ако нове власти одражавају ново парламентарно стање, не би требало да буде проблем да се формирају иако ћемо имати нека иста стара лица.

ГЛАС: Да ли БиХ може ове године добити кандидатски статус?

ВИГЕМАРК: Мислим да је на БиХ да покаже континуитет у спровођењу реформи, да донесе неке важне одлуке и иницијативе које иду у правцу приближивања ЕУ. И Европској комисији и нама, земљама чланицама морате показати ту спремност за промјене. Нема шансе да ће се БиХ придружити ЕУ са оваквим прописима, ако не прихвати неке наше стандарде у области енергетике, транспорта, конкурентности, слободе медија, али нека прича да се нешто из коријена мора мијењати или да је потребан нови Дејтон, то је нешто у шта не вјерујем. Наравно, постоји потреба за одређеним уставним промјенама, односно неким старим обавезама као што је одлука “Сејдић и Финци” и другим предметима.

ГЛАС: Прошле године су надлежни обећали представницима Савјета Европе да ће усвојити ревидирану Стратегију за процесуирање предмета ратних злочина. Због опструкција неких министара није усвојена. Како то коментаришете?

ВИГЕМАРК: Врло важно је да се усвоји нова стратегија. Није усвојена на Савјету министара и има доста питања која треба да буду усаглашена. Кључно је да се она усвоји и да се активности наставе у земљи, да се предмети процесуирају, не у Хагу, него овдје да би се с тим дошло до краја.

Мигранти заједнички проблем

ГЛАС: БиХ се суочава са мигрантском кризом. Колико ова земља постаје база за радикализам јер је са мигрантима у БиХ стигло и много екстремиста док ЕУ затвара границе?

ВИГЕМАРК:  ЕУ припрема други пакет помоћи у тој кризи јер нам је јасно да је ово проблем који неће нестати. Ова земља је пролазила и кроз горе кризе и горе ствари сте прошли током рата. За БиХ то није нешто ново. Што се тиче радикалних елемената који су у БиХ дошли или се враћају, ми са домаћим властима пратимо њихова кретања. То је у интересу ЕУ. То је наш заједнички проблем. Морамо обезбиједити да се прати кретање бораца са страних ратишта. Неки говоре да нису имали никакве везе са сукобима у Сирији и Ираку. Исти проблем имамо и ми у својим земљама. У мојој Шведској имали смо стотине људи који су отишли и прикључили се редовима ИС-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.