КОМЕНТАР: Дон Корлеоне и наше правосуђе

Управо у том смислу и ја користим појам мафије у овом тексту, за чије писање имам и те какве разлоге. Али, прије него што их изнесем подсјетићу и себе и читаоце на пар сцена из култног филма “Кум”, америчког редитеља Френсиса Форда Кополе. Сјећате ли се, а вјерујем да се сјећате, да тај филм почиње вјенчањем кћерке дон Вита Корлеонеа на које, између осталих бројних гостију, долази и Корлеонеов кум Џони Фонтејн. Он је славни холивудски глумац који је дошао да замоли свог кума да добије улогу у филму која ће му поправити иначе посрнулу каријеру. Фонтејн упућује ту молбу куму јер му шеф студија (Џек Волц) не да улогу. Корлеоне као “добар” кум шаље одмах свог емисара код шефа студија и у разговору током вечере емисар му на мафијашки “рафинирани” начин ставља до знања да би ипак требало да да улогу Корлеонеовом куму. Али, пошто шеф студија истрајава у свом одбијању, већ сљедећег јутра се буди у кревету и поред себе затиче одсјечену главу свог омиљеног коња, након чега, наравно, Корлеонеов кум добија тражену филмску улогу.

Невјероватно је колико сличности има између управо реченог, на једној, и противправности, смјелости, насилништва и арогантности са којима, на другој страни, Високи судски и тужилачки савјет БиХ (ВСТС БиХ) наступа према нашим судовима. Наиме, од септембра 2017. године ВСТС БиХ, са странцима (судијама из Холандије и Норвешке, које представља као “експерте”), упорно тражи од Основног суда у Бањалуци и Окружног суда у Бањалуци да усвоје своје прописе којима ће уредити парнични поступак пред њима, иако је то супротно Уставу Републике Српске, Закону о парничном поступку те Закону о судовима Републике Српске. Како се то ради? Најприје ВСТС БиХ доведе ове иностране “експерте” (у септембру прошле године) који нас неподношљиво извјештаченом финоћом “уче” како је добро да ова два суда донесу своје прописе којима ће регулисати парнични поступак, баш као што је дон Корлеонеов емисар истом неподношљивом финоћом убјеђивао оног шефа филмског студија да додијели улогу Корлеонеовом куму.

ВСТС БиХ и иностране судије тражиле су од ова два суда да усвоје нова правила, према којима Основни суд у Бањалуци даје себи право да се обрати Окружном суду у Бањалуци да тај суд, у једном предмету који буде изабран, ради уједначавања судске праксе донесе одлуку која ће затим бити образац по којем ће нижестепени суд одлучивати у осталим сличним предметима. Такође су тражили да Основни суд у Бањалуци усвоји своја правила (тзв. Смјернице за поступање у парничном поступку) у којима ће прописати, иако то не дозвољава Закон о парничном поступку, да су упркос том закону “испуњени услови за доношење пресуде због пропуштања (поред услова прописаних чланом 182. ЗПП-а) у ситуацији када тужилац након подношења тужбе поднеском изврши објективно преиначење тужбе уколико је у том поднеску тужилац предложио доношење пресуде због пропуштања и уколико је исти достављен туженом на одговор.”

Отишао је ВСТС БиХ с иностраним судијама и тако далеко да је тражио од Основног суда у Бањалуци да тај суд својим смјерницама пропише и право на жалбу против рјешења којим суд одлучује о приједлогу странке о наставку прекинутог поступка, упркос томе што Закон о кривичном поступку, примјера ради, у члану 382. став 2. више него јасно прописује да кад суд на рочишту одлучи да поступак одмах буде настављен, против тог рјешења није дозвољена посебна жалба.

Није помогло ВСТС-у БиХ и странцима ни објашњење да код нас у Републици Српској, према члану 123. њеног устава, само Врховни суд Републике Српске има уставно право и задаћу да брине о  јединственој примјени закона, због чега ниједан други суд, па макар то био и Окружни суд у Бањалуци, нема уставно право да уједначава судску праксу кад му се у том правцу обрати Основни суд у Бањалуци. Такође им је указано на то да се, према Уставу Републике Српске, само законом, а не смјерницама било ког суда, могу уређивати сва питања везана за поступање судова у Републици Српској у било ком судском поступку, у који спада и парнични поступак. На крају, указано им је и на то да је Уставни суд Републике Српске, као коначни ауторитет за одлучивање о уставности и законитости, својом одлуком број У-101/14 од 27. априла 2016. године већ одлучио да судски поступци у Републици Српској буду уређивани њеним законима и  “...да судови могу судити само на основу Устава и закона (а не и на основу правних схватања судских одјељења)”.

Међутим, све то је пало у воду пред разметањем, насилништвом и ароганцијом ВСТС-а БиХ и странаца. Зато су они у јулу 2018. године од Грађанског одјељења Окружног суда у Бањалуци тражили да размотри и под својим именом (с Основним судом у Бањалуци) усвоји веестеесовска неуставна и незаконита правила, од којих сам нека навео у овом тексту. И тако, одржимо ми у Грађанском одјељењу Окружног суда у Бањалуци сједницу 5. јула ове године на којој смо се само упознали са наведеним неуставним правилима, при чему нисмо гласали за њих.

Али, као у случају дон Корлеонеа и његовог кума глумца, ВСТС БиХ одмах реагује и тражи од нас (читај наређује нам), са неподношљиво извјештаченом финоћом, да поново одржимо сједницу те да гласамо о тим актима. Како је наређено, тако је и учињено. Наиме, одмах по приспијећу наредбе из ВСТС-а БиХ организовано је гласање у Грађанском одјељењу Окружног суда у Бањалуци, на којем је 14 судија гласало за, а троје против ових неуставних правила (ја сам, наравно, гласао против), након чега је извјештај о (квази)сагласности одмах прослијеђен у ВСТС БиХ.

Чим је све то одрађено, убрзо је (5. септембра 2018. године) у Основном суду у Бањалуци организовано потписивање (од предсједника Основног суда и Окружног суда у Бањалуци) тих противуставних правила, уз обавезно присуство странаца и представника ВСТС-а БиХ (да случајно нешто не би измакло контроли). Након свега, ови судови ће у свом раду примјењивати и та правила, а то што су она неуставна и незаконита, ма ко још мари за то.

Овакво понашање ВСТС-а БиХ је недопустиво насилништво, које нема никаквог обзира према правном поретку Републике Српске и наведеној одлуци њеног Уставног суда. Штавише, ВСТС БиХ се арогантно ставља изнад свега тога, а о безобразлуку странаца (па још судија у њиховим земљама) да и не говорим.

Али, осим свега наведеног, у ономе што сам претходно рекао треба уочити и једну опасност по Републику Српску, на коју указујем на крају овог текста. Наиме, сва претходно изложена аргументација говори о томе да је стварни доносилац наведених аката ВСТС БиХ, а не поменути судови, који су ту само као фасада иза које се крије ВСТС БиХ. На тај начин се Републици Српској у овој области друштвених односа отима један дио њених уставних надлежности, и то од ВСТС-а БиХ, чему се, нажалост, није успротивио ниједан од судова. Да туга буде већа, у припреми ових противправних аката учествовале су и поједине судије Врховног суда Републике Српске.

Проф. др Милан Благојевић, редовни професор уставног права из Бањалуке

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.