Хрватска не одустаје од плана за одлагање радиоактивног отпада

Допис Арбутини упутио је Фонд за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Нуклеарне електране Кршко. Начелник је обавијештен да је именован Управни одбор тог фонда и усвојен програм рада и финансијски план за 2018. годину.

- Настављају се активности у вези са збрињавањем радиоактивног отпада у Хрватској и раније најављиване активности рада с локалном и регионалном заједницом - наведено је у допису који је у посједу "Гласа Српске".

Арбутина каже да Хрватска има циљ који спроводи, не питајући никога за мишљење и ставове.

- У националном програму спровођења стратегије збрињавања радиоактивног отпада, искориштених извора и истрошеног нуклеарног горива наводи се да за овај државни пројекат мишљење локалне заједнице није пресудно. Хрватски сабор је 15. децембра прошле године измијенио Закон о радиолошкој и нуклеарној безбједности, што показује да се иде на завршетак пројекта за одлагање отпада - рекао је Арбутина, који је због страха од посљедица за становништво против овог пројекта.

Потпредсједница Владе РС и министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић каже да Влада и даље нема званичних сазнања о активностима које Хрватска спроводи у вези са потенцијалном изградњом одлагалишта радиоактивног отпада.

- Надам се да ћемо са осталим надлежним институцијама ФБиХ и БиХ наставити борбу и чинити све што је у нашој моћи да спријечимо одлагање радиоактивног отпада у непосредној близини границе и изворишта питке воде. У току су активности за проглашење претходне заштите подручја ријеке Уне, што представља још један аргумент преко којег, увјерени смо, ни међународне институције неће прећи - рекла је Голићева.

Претходна заштита овог подручја може да траје највише двије године, све док не буде проглашен парк природе "Уна", који би се простирао на површини од 2.938 хектара и обухватао сјеверозападни дио Српске, кроз које протиче Уна.

Начелник Новог Града Мирослав Дрљача јуче се није јављао на телефон, а посланик у Народној скупштини РС из ове општине Вања Бајић каже да је очигледно да је Хрватска чврсто одлучила да изгради одлагалиште радиоактивног отпада, без обзира на негодовање становништва у општини Двор и сусједним општинама у БиХ.

- Изгледа да су узалудни сви напори становништва и Владе РС да спријече изградњу одлагалишта, а ни проглашење парка природе не занима власти Хрватске. Неозбиљно је и понашање чланова Предсједништва БиХ, који на посљедња два састанка са хрватском предсједницом нису ставили на дневни ред ово питање, а у њиховој је надлежности, јер је то међудржавни проблем - истакао је Бајић.

У Кабинету члана Предсједништва БиХ из РС Младена Иванића су рекли да је на сваком састанку са предсједницом Хрватске Колиндом Грабар-Китаровић било ријечи о одлагалишту радиоактивног отпада.

- Предсједништво је јединственог става да тај проблем треба да буде ријешен. Обавезали смо и Регулаторну агенцију за радијациону и нуклеарну безбједност да у међународним контактима ријеши ово питање. На свим састанцима са представницима Хрватске инсистирамо на овој теми - истакли су у Иванићевом кабинету.

Пуцањ у будућност

Вања Бајић каже да изградњом радиоактивног одлагалишта све општине у близини, а посебно Нови Град, не би имале никакву перспективу.

- Тешко је и замислити да нормално живимо уз чињеницу да је радиоактивни отпад преко пута и да свакодневно размишљамо да ли је загађена вода за пиће или храна коју конзумирамо - истакао је Бајић.

Осим Двора и Новог Града угрожене би биле и општине Костајница, Крупа, Бихаћ, Бужим и Цазин, односно свеукупно око 230.000 људи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.