Хрвати подржали одлазак страних судија

Првог дана послије одговора врха РС на одлуку Уставног суда БиХ стигла је и подршка најјаче хрватске странке ХДЗ-а БиХ ставу да треба донијети закон о Уставном суду и онемогућити да у њему сједе стране судије. Замјеник предсједавајућег Дома народа Парламента БиХ и функционер ХДЗ-а БиХ Бариша Чолак оцијенио је да се заказало у процесу редефинисања Уставног суда.

- Странце је потребно замијенити домаћим судијама и то Устав допушта - казао је Чолак и додао да се многи секуларни празници поклапају са вјерским и да то није могуће ријешити тако да у вријеме вјерских празника не може бити државних празника.

На позиве "Гласа Српске" нису одговарали замјеник предсједника СДА Адил Османовић и високи функционери Халид Гењац, Садик Ахметовић и Шефик Џаферовић. Потпредсједник РС и функционер СДА Рамиз Салкић рекао је да одговор на то да ли ће СДА прихватити да буде креиран закон о Уставном суду треба да дају посланици те странке на нивоу БиХ.

- Додик би прво требало да у својој авлији испоштује Устав. Све о чему политичке странке постигну консензус за СДА није проблем - каже Салкић.

Ахметовић је за сарајевске медије казао да одлуку Уставног суда треба спровести и да је она корисна за РС.

- И ја сам емотивно везан за заставу с љиљанима, али сам прихватио реалност - казао је Ахметовић.

Јединствен став

Највиши званичници РС и њени представници у институцијама БиХ те лидери парламентарних странака усвојили су у недјељу навече заједничку изјаву којом је одбачена одлука Уставног суда БиХ и у којој су дефинисани кораци које ће предузети након што је дио Закона о празницима РС који се тиче датума обиљежавања Дана Републике проглашен неуставним. Састанак је одржан након што је Уставни суд донио одлуку на основу апелације бошњачког члана Предсједништва БиХ и лидера СДА Бакира Изетбеговића. Одлука је донесена прегласавањем српских и хрватских судија и за њу су гласали двоје судија из реда Бошњака, који су раније били званичници СДА и троје судија странаца. Народна скупштина РС донијела је у априлу ове године Декларацију у којој је наведено да Дан РС неће бити укинут чак и ако Уставни суд донесе одлуку да је дио закона неуставан, а тај став једногласно је потврђен и на састанку у Палати Републике у Бањалуци.

Предсједник РС и СНСД-а Милорад Додик, на чију је иницијативу одржан састанак, рекао је да је изјавом одбачена одлука Уставног суда као непримјењива и заузет став да РС остаје при Декларацији Народне скупштине.

- Одлука је донесена уз интервенционизам међународних представника и постоји потреба да у што скоријем року, а најкасније за 120 дана, буде усвојен закон о Уставном суду - рекао је Додик.

Изразио је задовољство због тога што су се представници партија из РС окупили у овако компликованим политичким условима.

- Изражавајући потпуно јединство представника политичких партија и носилаца функција у Српској и на нивоу БиХ показали смо способност и свијест да на озбиљне изазове одговоримо веома озбиљно и јединствено - истакао је Додик.

Поручио је да ће бити направљен оперативни план за спровођење задатака дефинисаних заједничком изјавом.

- РС ће у року од неколико седмица предложити закон о Уставном суду БиХ у којем ће бити елиминисане све могућности да одлуке буду наметнуте већином коју чине три странца и два Бошњака те на тај начин интервенисано у политички систем у БиХ - рекао је Додик и додао да је увјерен да ће потписана изјава бити спроведена.

Предсједник СДС-а Младен Босић казао је да новим законом о Уставном суду треба да буду дефинисане његове ингеренције да не би био политички фактор, него радио оно што му припада у оквиру правосуђа.

- Уставни суд се од онога ко тумачи и штити уставни поредак БиХ и осталих јединица претворио у некога ко прекраја законе, уставе и одлукама трансформише уставну структуру БиХ. Изражавамо политичко противљење тим процесима, којима се преузима улога коју је некада имао OHR у наметању одлука. То се мора промијенити - рекао је Босић и додао да ова ситуација пријети да у будућности буде још неподношљивија и да то није ни у чијем интересу.

Предсједник СП-а Петар Ђокић истакао је да је састанак политичког врха најбољи одговор на сложена питања.

- Морамо спријечити да и у будућности буду донесене сличне одлуке. Очигледно је да је Уставни суд већ дуже вријеме политичко тијело које моделира уставне и укупне политичке односе у БиХ - казао је Ђокић.

Лидер ДНС-а Марко Павић истакао је да је одлука Уставног суда неодржива и да је продукт мишљења странаца који желе да мијењају уставни положај РС и Устав БиХ.

- То је недопустиво - истакао је Павић и изразио задовољство што је заживјела нова пракса у политичком животу РС да буде постигнуто јединство о темама које су од виталног интереса за Српску.

Његово мишљење дијели и предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић наводећи да је важно да су показали да се без обзира на концептуалне разлике које имају као политичке странке не одричу празника. Предсједник НДП-а Драган Чавић рекао је да нико, без обзира на то како политички дјеловао, није спреман да виталне и кључне факторе идентитета РС жртвује због дневнополитичког циља.

- Два пута су покретане иницијативе из РС за усвајање закона о Уставном суду - 2005 и 2007. године. Сваки пут су одбијене, али овај пут ћемо истрајати - истакао је Чавић.

Снажан одговор РС

Предсједник Академије наука и умјетности РС и некадашњи предсједник Уставног суда РС Рајко Кузмановић поздравио је јединствен став представника српских партија.

- У потпуности подржавам усвојену заједничку изјаву и потезе који су наведени. Добро је да је постигнут јединствен став - истакао је Кузмановић.

Правни експерт и бивши судија Уставног суда БиХ и делегат у Дому народа Парламента БиХ Крстан Симић оцијенио је да је одлука Уставног суда бесмислена, правно апсурдна и штетна за укупне друштвене односе у БиХ, а да је реакција РС примјерена и очекивана.

- Уставни суд је ушао у регулисање односа који ни на који начин не могу бити у његовој надлежности и створио је велики проблем. Оправдано је доношење закона којим ће бити ускраћено гостопримство страним судијама. Погрешно је, међутим, користити термин закон о Уставном суду БиХ. Тај закон јесте потребан, али нема уставног основа за његово доношење, јер Устав БиХ предвиђа да Уставни суд БиХ доноси свој пословник о раду и док год то не буде укинуто у Уставу не може бити донесен закон о Уставном суду. Прописано је Уставом да послије пет година институције БиХ могу регулисати другачији избор судија и требало би у ствари да буде донесен закон о престанку мандата међународних судија, који ће регулисати именовање судија - казао је Симић.

Истакао је да би партије у ФБиХ требало да буду спремне на доношење поменутог закона.

- СДА су пуна уста БиХ па би требало да подрже доношење тог закона, јер смијемо ли признати да живимо у држави која није суверена и независна, јер у њој сједе међународне судије. То је ударац за државност БиХ. Партије које то одбију су против БиХ. Било би правно суицидно и политички неодговорно заговарати да нам требају тутори цијели живот - оцијенио је Симић.

ХНС

Предсједник Главног вијећа Хрватског народног сабора Божо Љубић изјавио је да је потребно донијети закон о Уставном суду БиХ.

- Уставни суд у којем сједе судије странци требало је да ради само пет година послије потписивања Дејтонског споразума и неопходан је закон. Суд треба да буде састављен од домаћих судија. Не оправдавам ултиматум српске стране, али подржавам рјешење у вези са Уставним судом - рекао је Љубић.

Изјава коју су потписали највиши званичници и лидери странака

- Одлука Уставног суда БиХ којом се поједине одредбе Закона о празницима РС проглашавају неусклађеним са Уставом БиХ је неприхватљив политички акт чији је циљ негација легалитета и легитимитета РС и уставноправног поретка БиХ установљеног Дејтонским мировним споразумом и као такав се не може примијенити јер су октроисане, те тражимо да Уставни суд поништи ту одлуку

- Одлука је донесена утицајем међународних судија што потврђује да Уставни суд није самосталан и независан, те одбијамо било какво мијешање међународних судија у процесу доношења одлука суда и притисак међународних представника да оваква одлука буде имплементирана

- Подржавамо Декларацију Народне скупштине РС од 17. априла 2015. године поводом захтјева за оцјену уставности Закона о празницима РС пред Уставним судом БиХ

- Одлука Уставног суда БиХ је у функцији ревизије историјских догађаја, усљед којих је настала РС 9. јануара 1992. године што је апсолутно неприхватљиво

- Позивамо Народну скупштину РС да и убудуће одбаци све одлуке Уставног суда БиХ које буду задирале у статусна питања РС, донесене прегласавањем

- РС ће наставити да слави Дан Републике 9. јануара у складу са Законом о празницима РС, који у себи не садрже елементе дискриминације, не угрожава национални и вјерски идентитет и равноправност ниједног од три конститутивна народа и у потпуности одговара универзалним вриједностима и европским тековинама

- Захтијевамо од Парламента БиХ да у року од 120 дана усвоји закон о Уставном суду БиХ, који би подразумијевао доношење одлуке са учешћем најмање једног судије из свих конститутивних народа и оба ентитета. По том закону Уставни суд БиХ неће имати стране судије у свом саставу

- Уколико у предвиђеном року од четири мјесеца не буде усвојен нови закон о Уставном суду БиХ политичке партије ће у том року донијети одлуку да ли ће учествовати у даљем раду заједничких институција БиХ и о томе потписати заједничку изјаву

- Сагласни смо да буде припремљена анализа свих одлука Уставног суда БиХ од 2001. године, те да Народна скупштина РС доносе своје закључке о томе, посебно о онима које су донесене прегласавањем од стране троје страних и два Бошњака над осталим судијама

- Сагласни смо да Народна скупштина РС донесе одлуку и распише референдум на коме би народ одлучио да ли прихвата одлуку Уставног суда БиХ о укидању Дана Републике

- Позивано све субјекте, политичке партије, удружења, организације, институције и грађане да потписима подрже ставове потписника ове изјаве. Кабинет предсједника РС ће одредити на који начин ће то бити примјерено и доступно

- Сагласни смо да потпишемо ову изјаву и да истрајемо на спровођењу ових ставова

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.