Вукосавље: Обиљежена годишњица страдања Срба

Тортуру у логорима у Оџаку, а касније у Броду, Орашју и Славонском Броду у Хрватској, нису преживјела 42 логораша.

За злочине над српским цивилима у оџачким казаматима, послије Ферида Халиловића 1998. године, прва пресуда донесена је у случају Албине Терзић, познатије као Нина, која је осуђена на пет година затвора.

У одбрани Републике Српске живот је изгубило 20 српских бораца, који су претходно прошли тортуру хрватско-муслиманских јединица по логорима.

У оџачким логорима од маја до јула 1992. године била су затворена 1.294 Србина - 864 мушкарца, 326 жена и 104 дјетета.

У том периоду силоване су 62 Српкиње, од којих је најмлађа жртва имала десет, а најстарија 60 година.

Српски народ из Новог Града и других насеља са подручја општине Оџак одведен је 8. маја 1992. године у логоре у основну школу и Фабрику “Стролит”.

Током 62 дана, колико су били заточени у овим објектима, над њима су примијењене 132 методе мучења.

За злочине над српским цивилима у оџачким казаматима, послије Ферида Халиловића 1998. године, прва пресуда донесена је у случају Албине Терзић, познатије као Нина која је осуђена на пет година затвора.

- Тужилаштво се жалило на висину казне с обзиром на тежину злочина, јер је за кривична дјела која су јој стављена на терет минимална казна десет година - кажу у Удружењу логораша “Оџак 92”.

Подигнута је оптужница против Марка Милоша званог Фарбар и била су заказивана припремна рочишта пред Окружним судом у Добоју, али су одгођена јер је оптужени доставио документацију да због здравственог стања не може да присуствује.

Он се налази у Хрватској.

Сенахид Рибић неправоснажно је осуђен на 13 година затвора за убиство српских цивила у селу Језеро, у општини Оџак.

Он се жалио на пресуду и у току је поступак. Рибић је и даље на слободи, живи у Оџаку.

Бивши логораши очекују да на овоме неће стати и да ће процесуирање одговорних за тешке злочине над српским цивилима у Оџаку бити настављено.

У Удружењу истичу да је жалосно што није покренут ниједан судски процес у случају силованих жена, иако су неке од њих биле изложене свакодневном сексуалном злостављању.

Несхватљиво је, кажу у Удружењу, да код надлежних правосудних институција не постоји нимало жеље и воље да буду истражена таква злостављања које су проживаљавале српске жене са подручја Оџака.

Оџачки Срби били су заточеници 16 логора на територији БиХ и Хрватске, као што су злогласна сплитска “Лора” и “Керестинац”. Задњи српски заточеник са подручја Оџака размијењен је 26. маја 1993. године.

У Удружењу указују и пораст умирања потенцијалних свједока, што може отежати доказни поступак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.