Фудбалер Аугзбурга Гојко Качар, за Глас Српске: Многи говоре да сам могао више

Данијел Радујковић
Фудбалер Аугзбурга Гојко Качар, за Глас Српске: Многи говоре да сам могао више

Бањалука - Поливалентни играчи увијек су захвални и тренери их изузетно цијене, а један такав је српски фудбалер Гојко Качар (31) којем је примарна позиција у везном реду, али није му проблем да закрпи рупе у одбрани, а неријетко је током каријере често био на позицији офанзивца, па му није страно да тресе мреже.

Према фудбалском знању и играма које је пружао на уласку у сениорски фудбал многи су му предвиђали велику каријеру и одлазак у најјаче европске тимове. Иако је био млад био је носилац игре матичне Војводине, а можда најбољу партију одиграо је против Партизана када је постигао хет-трик у ремију од 3:3. У побједи младе селекције Србије над Мађарском од 8:0 постигао је чак пет погодака, а све то му је донијело трансфер у Херту за три милиона евра, што је најскупља продаја "лала" икада. Био је једно вријеме и репрезентативац Србије, ишао је на Свјетско првенство, али чини се да је ипак могао више. То се поготово односи на посљедњих неколико сезона, јер је чешће ван терена, што због повреда, што због одлуке тренера. Играти у Херти, Хамбургеру и Аугзбургу није мала ствар, али тешко се отети утиску да је заслужио бар нијансу боље. У разговору за "Глас Српске" открио је да је задовољан, без обзира на све.

- Такву констатацију као вашу често чујем од пријатеља и родбине, али ни за чим не жалим. Изузетно сам захвалан на свему што сам до сада постигао у каријери, не желим да будем нескроман. Играм више од десет година у Бундеслиги, а то је мало коме пошло за ногом. Наравно, могло је боље, али могло је и лошије - истакао је Качар.

Вишак у Хамбургеру

Српски фудбалер је имао тежак период током једног дијела боравка у Хамбургеру, гдје су му рекли да не рачунају на њега и то након што их је једне сезоне спасио испадања. То га је погодило, али се брзо опоравио.

- Није било једноставно, али то ме је ојачало. Знао сам да ћу поново добити шансу, био сам ту да покажем колико вредим и успело је. Тренирао сам напорно да бих показао да то није тако као што је било у новинама. Мој бивши клуб се сада бори за опстанак, а ја им желим да успеју, мада је ситуација врло тешка - рекао је Качар, који очигледно није злопамтило.

Почетком 2014. године имао је епизоду у Серезо Осаки из Јапана, а са Далеког истока носи само лијепе успомене.

- Паузирао сам више од годину због лома ноге. Када сам се опоравио требало је да играм и желео сам да одем негде и да се "вратим у живот". Био је већ фебруар - март и добио сам позив тренера Ранка Поповића који ме је питао да играм полусезону и прихватио сам. Било је то лепо искуство и на неки начин вратио сам се фудбалу, тако да се радо сећам тог периода - додао је Качар.

Најљепше је кући, могућ повратак

Играње у Њемачкој је велика ствар, Качар се одавно навикао на земљу и менталитет, игра јаке мечеве, али наступи за Војводину остали су му у најљепшем сјећању.

- Као и у животу, тако и у каријери било је доста успона и падова, а мени је најдражи период био када сам био у млађим категоријама Војводине. Тада сам играо са пријатељима са којима сам и данас у контакту. Наравно и сада волим фудбал, али то је била чиста љубав - рекао је Качар.

Можда га управо то привуче да се врати у Србију. Не би био први, јер посљедњих година све више играча одабере тај пут. Уговор са Аугзбургом истиче крајем јуна и још нема назнака гдје би могао да настави каријеру. Нема сумње да ће до љета имати понуда.

- Нисам разговарао са људима из Аугзбурга, видећемо шта ће бити до лета. Ако добијем већу шансу да играм биће идеална прилика да се покажем овом, али и другим клубовима. Прија ми Немачка, више од десет година сам овде и навикао сам се на све, али долазе у обзир и понуде из осталих лига. Сваки прелазни рок имам слична питања и понуде из наше лиге. Прве свега волим нашу земљу, наш народ, а да ли ћу се вратити, никад се не зна. Не искључујем ту опцију - објаснио је Качар.

Није срећан на клупи

Ове сезоне буквално добија прилику на кашичицу, а од могућих 26 мечева у Бундеслиги одиграо је свега четири. Није срећан због мале минутаже, али као професионалац прихвата све одлуке тренера и чека својих пет минута. На посљедњој утакмици против Хановера добио је шансу од почетка, добро је одиграо и голом помогао екипи да побиједи са 3:1.

- Пуно ми значи тај гол, леп је осећај поново бити на терену и бити део екипе која је одиграла добру утакмицу. Нико не воли да буде ван терена. Сваку добијену прилику користим да покажем да заслужујем више, али уважавам одлуке тренера. И последњу утакмицу коју сам играо пре ове против Хановера одиграо сам сасвим коректно, али нисам више играо после тога, тако да ми ни ова не гарантује већу минутажу. На срећу здрав сам, чекам меч са Вердером и ако будем играо даћу све од себе да дам допринос, а ако тренер одлучи да не играм мораћу то да прихватим - истакао је Качар.

Језеро изузетно мјесто

Поријекло Гојка Качара је из Језера, гдје су му рођени отац Сретен и стричеви Слободан и Тадија, који су били врхунски боксери. Нема прилику да често посјећује овај крај, али је одушевљен њиме.

- Био сам у Језеру пре годину и по. Моји преци, односно прадеда је имао кућу тамо. Тата и стричеви су тамо одрасли и њих наравно вежу јаче успомене за то место. Мени је изузетно лепо и јако ми је пријало када сам отишао тамо. Жао ми је што нисам имао прилику више пута да га обиђем - казао је Гојко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана