Федерализација БиХ није прихватљива

Ово је, у најкраћем, заједнички став и оцјена готово свих представника странака са сједиштем у Сарајеву и Бањалуци, који оцјењују да би један овакав политички и уставни поступак уједно значио и унутрашњу реорганизацију РС кроз распакивање Дејтонског мировног споразума, пишу Независне новине.

Стога су, према мишљењу Драгана Ћузулана, генералног секретара СДС-а, садржај декларације и ова иницијатива више испипавање пулса.

"Међутим, ово је потпуно нереално и непроводиво, а поготово питање четири федералне јединице. То би уједно значило и реактивирање Прудског споразума", каже Ћузулан. Он сматра да ни у Бриселу нема расположења за овакве процесе.

"За ЕУ уставне промјене тренутно нису приоритет. Али ову иницијативу свакако не треба потцијенити, она носи одређене опасности. Нас забрињава зашто Милорад Додик има сензибилитет за такве ствари", каже Ћузулан.

Неприхватљиво

Но, судећи према ставу из СНСД-а, и за ову партију иницијатива ХНС-а је потпуно неприхватљива.

"За СНСД она је неприхватљива у контексту позивања на нову међународну конференцију, јер ми сматрамо да је Дејтон оптимално рјешење. Ако је могуће да дође до компромисног рјешења унутар Федерације, немамо ништа против, али без дирања у РС", поручује Лазар Продановић, посланик СНСД-а у парламенту БиХ.

Садик Ахметовић, потпредсједник СДА, сматра да се због "дејтонских окова" намеће питање промјене Устава БиХ јер у садашњим уставним оквирима "БиХ тешко може да извршава европске обавезе на путу према ЕУ".

"Међутим, начин на који је то демонстрирано у Мостару је недопустив, поготово што предсједник ХДЗ-а Хрватске нема право да се мијеша у суверена питања БиХ. Даља етноизација БиХ за СДА није прихватљива", наглашава Ахметовић.

Емир Суљагић, члан Предсједништва ДФ-а, најоштрије осуђује ставове ХНС-а и "ратнохушкачку изјаву" Томислава Карамарка, предсједника ХДЗ-а Хрватске.

"Ставови шефа опозиционе странке у Хрватској, који у потпуности кореспондирају с циљевима НВО ХНС, нису ништа друго него још један покушај постизања ратних циљева мирнодопским путем. Измјене Устава, односно Изборног закона су могуће у прописаној процедури. Било какви покушаји да се измјене уставно-правног поретка исходују ванинституционалним притисцима сусједних држава и њихових сателита неће проћи", наглашава Суљагић.

Забринутост

 И Нермин Никшић, предсједник СДП-а, наводи да је дубоко забринут због Карамаркових ставова.

"Управо је таква политика вођена средином деведесетих година у Загребу и Београду довела до данашњег ненормалног уставног уређења БиХ, због којег се земља од краја рата налази у перманентној политичкој кризи. Позивам институције БиХ да се јасно одреде према оваквим насртајима на суверенитет БиХ", поручује Никшић.

И политички аналитичари сматрају да једна оваква иницијатива нема озбиљних изгледа за успјех. За Тању Топић, политичког аналитичара из Бањалуке, индикативно је што је декларација усвојена у вријеме новог приступа Брисела, "који жели да БиХ извуче из црне рупе".

"Друго, она говори о четири федералне јединице и она јесте и по томе другачија од приче о стварању трећег ентитета. Међутим, могуће посљедице овакве иницијативе не бих минимизирала, јер она пушта неке старе духове из боце и сасвим сигурно ће утицати на унутрашње односе у БиХ", закључује она.

Професор Есад Бајтал, филозоф и политички аналитичар из Сарајева, такођер сматра да једна оваква иницијатива може утицати на политичке односе у БиХ.

"То неко опет покушава да политички протргује. Може ли се ова иницијатива провести - то ће одлучити свијет, а не ми, јер овдашња политика то није способна. Ако међународна заједница жели нешто да разгради - то ће бити разграђено. Јер у БиХ нема политике, овдје су само политиканти", закључује Бајтал.

Према мишљењу Славе Кукића, универзитетског професора из Мостара, федерализација коју потичу ХНС и ХДЗ има етнички подтекст.

"Она нема озбиљних изгледа за успјех, а друго, била би штетна за БиХ, јер би покренула нови вал етничког пресељања становништва. То је концепт с којим, сигуран сам, озбиљно не рачунају ни његови креатори, тако да вјерујем да је један од циљева и притисак на федералне партнере, ДФ и СДА, у преговорима о конституирању власти", истиче Кукић.

Човић: Федерализација  само једно од рјешења

Драган Човић, лидер ХДЗ БиХ и предсједник ХНС-а, истакао је да је декларација оставила довољно простора да се кроз институције БиХ тражи рјешења за реорганизацију са својим партнерима.

"Модел четири федералне јединице само је једно од рјешења које се нуди", казао је Човић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.