Дуже рекламе сламка спаса за јавне емитере

Ведрана Кулага
Дуже рекламе сламка спаса за јавне емитере

Сарајево - Одбор Јавног радио-телевизијског (РТВ) система у БиХ затражиће од Регулаторне агенције за комуникације (РАК) БиХ да због тешке финансијске ситуације у којој се налазе сва три јавна емитера и проблема са наплатом РТВ таксе одобри продужење времена за емитовање реклама са шест на десет минута по часу.

Потпис на привремену стратегију за излаз из тешке ситуације у којој су се нашли јавни емитери ставили су генерални директор РТРС-а Драшко Милиновић, БХРТ-а Белмин Карамехмедовић и ФТВ-а Џемал Шабић, а прихватио ју је Одбор Јавног РТВ система.

Директори јавних сервиса предложили су Одбору Јавног РТВ система и да се званично обрати Савјету министара и Парламенту БиХ са захтјевом да од 30. јуна 2016. на неодређено вријеме, а најкасније до усвајања одговарајућих закона и ступања на снагу новог начина наплате таксе путем фондова за финансирање јавних сервиса у БиХ, РТВ такса буде наплаћивана путем рачуна за кориснике услуга свих кабловских оператера у БиХ. Тај захтјев су образложили чињеницом да садашњи начин наплате путем рачуна за фиксну телефонију у три доминантна телеком оператера у БиХ води јавне емитере у финансијски колапс. Затражили су и да, због изузетно тешке финансијске ситуације у којој се налазе три јавна емитера, буде упућен захтјев РАК-у да емитерима хитно омогући редистрибуцију дозвољеног комерцијалног времена за оглашавање са шест на десет минута по часу.

Предсједавајући Одбора јавног РТВ система у БиХ Есад Готовуша потврдио је "Гласу Српске" да су подржали захтјев директора јавних сервиса.

- Због драстичног пада броја претплатника и веома тешке финансијске ситуације затражићемо од РАК-а да продужи вријеме маркетиншког оглашавања са шест на десет минута по сату за сва три емитера док не буде обезбијеђено њихово стабилно финансирање, односно усвојен нови модел. Послије тога може бити враћена првобитна минутажа. То би требало да буде нешто као интервентна мјера с обзиром на веома тешку ситуацију - рекао је Готовуша.

Генерални директор РАК-а Предраг Ковач у петак се није јављао на телефон, а Готовуша очекује да ће њихов захтјев бити одобрен, јер су сви упознати са ситуацијом у којој су се нашли јавни емитери.

Питање финансирања јавних емитера актуелно је већ дуже вријеме. Представнички дом Парламента БиХ усвојио је 17. марта по хитном поступку измјене Закона о јавном РТВ систему БиХ, према којем би важећи систем наплате РТВ таксе путем телеком оператера био настављен до 30. јуна. Усвојен је и закључак који је предложила посланик СНСД-а Душанка Мајкић да Одбор Јавног РТВ система до 30. априла достави нови модел наплате РТВ таксе.

Одбор Јавног РТВ система у БиХ представио је крајем марта парламентарној Комисији за саобраћај и комуникације приједлог новог модела финансирања у виду увођења медијског пореза из којег би се финансирали РТВ емитери. Суштина је да би порез на посједовање аудио-визуелних уређаја плаћали сви запослени с тим да би тај порез био мањи од постојеће РТВ таксе која износи 7,5 КМ, док би такса за пензионере била двоструко нижа. На тај начин годишње би било прикупљено око 90 милиона КМ.

Генерални директори јавних емитера су тада једногласно истакли да би тај модел гарантовао ликвидност и развој, али да треба хитно одговорити на тај захтјев, јер је 30. јун рок када би било касно да буде пронађено било какво друго рјешење. Неки чланови комисије су, ипак, оцијенили да ће због компликоване процедуре и чињенице да је ријеч о увођењу стопе доприноса у изборној години проћи више времена.

Мјерење гледаности

Генерални директори јавних емитера предложили су да, ако је могуће, усагласе и као заједнички став РАК-у доставе примједбе на одлуку о начину коришћења мултиплекса А за потребе земаљског дигиталног телевизијског емитовања у БиХ. Постигнут је и договор да заједнички наступе према компанији "Audience Measuremenr", која врши истраживање гледаности у БиХ с примједбама које оправдано доводе у сумњу валидност тих мјерења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана