Драган Човић упутио писмо Валентину Инцку и PIC-у: Подјела ФБиХ пут за равноправност

Представници власти у РС немају ништа против приједлога који је Човић изнио у писму високом представнику Валентину Инцку и амбасадорима земаља чланица Управног одбора Савјета за примјену мира (PIC) у БиХ, док се представници бошњачког народа противе подјели на етничке јединице.

Човић је истакао да се хрватско питање може ријешити и без територијалног преуређења.

- За то је довољно кроз уставне и промјене изборног закона вратити дио права која је пружао Вашингтонски споразум, односно текст изворног Устава ФБиХ. Реформе које су биле позитивне и нису компромитовале конститутивност не треба доводити у питање - навео је Човић.

Он је навео да су предуго таложени и нерјешавани системски проблеми по ко зна који пут на драматичан начин дошли до изражаја и угрозили не само политичку стабилност и будућност БиХ, него и стабилност цијелог региона.

- Неоспорна чињеница је да су Хрвати, упркос Уставом загарантованој пуној једнакоправности сва три конститутивна народа, у посљедње двије деценије системски лишавани права која су загарантована Дејтонским, а претходно и Вашингтонским споразумом. Примјери лишавања Хрвата елементарних политичких права чврсто утемељених на уставној категорији конститутивности народа нажалост су изразито бројни - истакао је Човић.

Као посљедица таквог развоја ситуације, додаје Човић, настала је криза.

- Ту кризу недвосмислено сматрам директном посљедицом симултаног и системског спровођења сепаратистичких и унитаристичких политика које не угрожавају само једнакоправност и конститутивност Хрвата, већ и елементарну стабилност, па и постојање БиХ као државе. С обзиром на то да нити једна од аномалија није настала вољом легитимних представника Хрвата, већ управо супротно, одбијам било какво приписивање одговорности Хрватима за актуелну кризу у ФБиХ и БиХ. Хрватска политика у БиХ у себи нема елемената сепаратизма нити унитаризма, већ чврсто и досљедно заговара комбинацију консоцијацијских и федералистичких начела уређења који једини могу обезбиједити одрживост БиХ и пуну конститутивност и једнакоправност на цијелој њеној територији. Данас Хрвати немају никакве могућности да утичу на прекид политичких процеса погубних за постојање БиХ као што су политике подјела и унитаристичко-асимилацијске политике, па чак ни равноправно одлучивати о својој политичкој судбини. У садашњим околностима пут којим иде БиХ једноставно не зависи од Хрвата - навео је Човић.

Потпредсједник СНСД-а Радован Вишковић каже да је став те странке и власти РС да немају ништа против тога да се партнери у ФБиХ договоре како да уреде односе у том ентитету.

- Наш став је јасан и препуштамо им да се договарају о уређењу тамошњих односа, али нећемо дозволити да то на било који начин задире у РС. Све док то представља унутрашње питање и рјешење у ФБиХ ми немамо ништа против тога - рекао је Вишковић.

Посланик СДА у Парламенту БиХ Шемсудин Мехмедовић каже да су Човићеви ставови неприхватљиви.

- То је додатни покушај дестабилизације прилика у БиХ након референдума о Дану РС. Човић је искористио ту прилику и написао писмо у којем тражи уступке у евентуалној прекомпозицији БиХ. То писмо је доливање уља на ватру - каже Мехмедовић и додаје да су у БиХ сви подједнако незадовољни, али да су Бошњаци у најтежој позицији због чега ће питање БиХ ријешити онај ко ријеши бошњачко национално питање.

Дмичић: Озбиљан позив

Професор уставног права и савјетник предсједника Народне скупштине РС Миле Дмичић каже да је писмо Драгана Човића веома озбиљан позив међународној политичкој, научној и стручној јавности у контексту дејтонских рјешења за БиХ.

- Треба знати да било какво уставно-правно преуређење БиХ не смије задирати у територијалну релацију 49:51. Територија РС је јединствена, недјељива и неотуђива. Споразум о промјени међуентитетске линије разграничења између РС и ФБиХ може се измијенити само уз пуну сагласност свих и уз потврду путем референдума у ентитетима - рекао је Дмичић.

Додао је да се БиХ може окарактерисати као својеврсна тријада.

- Прво, она се у државно-правном смислу све више појављује као савезна држава, друго, на сцени су захтјеви за даљу федерализацију, односно конфедерализацију и треће, она и даље функционише као специфичан војно-политички међународни протекторат. Тај протекторат изазива све бројнија гледишта о томе како успоставити систем у коме ће органи и институције БиХ преузети одговорност за стабилност уставно-правног и политичког поретка БиХ и о томе како стати у крај питањима о њеном постојању, одрживости и функционисању - каже Дмичић.

Најдрастичнији примјери неравноправности Хрвата

- Нелегитиман избор хрватског члана Предсједништва БиХ гласовима Бошњака у два мандата омогућен драстичном злоупотребом одредаба Устава и Изборног закона кроз политичке поступке оштро супротстављене Уставу и одредбама о равноправности народа

- Тешке злоупотребе амандмана на Устав ФБиХ и Изборни закон БиХ, које су резултирале састављањем влада ФБиХ супротно политичкој вољи легитимних политичких представника најмање 70 одсто Хрвата у БиХ. Хрвати немају утицај на одлучивање у Дому народа Парламента ФБиХ, а тиме ни на избор и именовање предсједника и Владе ФБиХ

- Наметнуте измјене Устава ФБиХ којима је равноправна заступљеност Хрвата у тијелима извршне власти Федерације и њихова могућност равноправног одлучивања у тим тијелима стављена у директну зависност од воље политичких актера који представљају интересе Бошњака

- Узурпирање надлежности кантона у корист ентитетског нивоа власти на којем бошњачки политички представници могу суверено и самостално одлучивати и владати

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.