Човић: Овако организована Федерација БиХ не гарантује равноправност

"Посљедњи општи избори врло јасно указују да је Изборни закон неуставан и деструктиван и треба га брзо мијењати. Те измјене морају бити прије наредних локалних избора", поручује у интервјуу Срни хрватски члан Предсједништва БиХ.

Човић истиче да је хрватски народ "потпуно нестао на једном значајном дијелу Федерације БиХ и Републике Српске", те да се ти миграцијски процеси вежу за ратна дешавања, али и за оно што се догађало након Дејтонског споразума.

"Тражимо рјешење да реорганизујемо Федерацију БиХ и омогућимо нормално функционисање. Желимо да обезбиједимо рационалност у структури власти, као и елементе равноправности хрватског са друга два народа", појашњава Човић.

Он указује да се етничка слика потпуно промијенила у задњих 25 година, те да се број, како хрватског, тако и друге структуре становништва, видно измијенио, посебно у појединим дијеловима БиХ.

Човић је најавио да ће се залагати за покретање телевизијског канала на хрватском језику, јер се "равноправност конститутивног народа огледа у праву на информисање и образовању на свом језику, као и још пуно других ствари које га дефинишу као конститутивни народ".

"Залагаћемо се да у оквиру Јавног РТВ система БиХ имамо канал на хрватском језику, што је стандард демократског свијета, чак и за националне мањине које тамо живе", истиче Човић у интервјуу Срни и подсјећа да се о том питању разговара већ десетак година.

Човић наглашава да ниједно рјешење на путу приближавања ЕУ не може бити прихваћено ни од њега, нити од других чланова Предсједништва БиХ, ако нису сагледани интереси сва три конститутивна народа и свих оних који се не изјашњавају као представници тих народа, а живе у БиХ.

"Сигуран сам да ће иницијатива ЕУ, као и изјава коју би Предсједништво БиХ требало да усвоји, одражавати дух размишљања представника и Републике Српске и свих других политичких странака који су били дио консултација са представницима међународне заједнице у протеклих пар мјесеци", прецизира Човић.

Реагујући на оштре поруке дијела политичара из Сарајева због наступа новог предсједника Хрватске Колинде Грабар-Китаровић, Човић истиче да Хрватска, као и сви други супотписници Дејтонског споразума, има обвезу да анализира и прати све активности у БиХ које се односе на Општи оквирни споразум за мир.

"Хрватска има уставну обвезу да се стара о Хрватима ван Хрватске, а самим тим и о Хрватима у БиХ. Китаровићева је, користећи управо те основе, увела стандард понашања који, истински вјерујем, не би требало никога да иритира", поручује Човић.

Према његовој оцјени, заштита интереса хрватског народа као конститутивног, уз подршку вољи легитимних и легалних представника хрватског народа, не може се ни у ком случају назвати - мијешањем у унутрашње ствари БиХ.

Говорећи о формирању власти на нивоу БиХ, Човић истиче да, као легитимни представник хрватског народа, тражи три министарска и четири мјеста замјеника у Савјету министара БиХ, те да је један од захтјева, потенцијално, и Министарство иностраних послова, а у најгорем случају мјесто замјеника.

"Наравно, то је наш захтјев о којем морамо да направимо уравнотежен договор са представницима друга два народа да би Савјет министара што прије профункционисао и да би у њему сједили најквалитетнији кадрови које имамо", прецизира хрватски члан Предсједништва БиХ.

Човић сматра да у БиХ постоји различит приступ који није заснован на "принципијелности" када се проводе истражне радње, без обзира да ли се ради о криминалу, корупцији, ратним злочинима или другим казненим дјелима.

Када је ријеч о случају предсједавајућег Представничког дома БиХ Шефика Џаферовића, који се, према документацији коју је Тужилаштву БиХ доставио потпредсједник ФБиХ Мирсад Кебо, доводи у везу са ратним злочинима над Србима у Возући, Човић истиче да треба заговарати јасну примјену закона, као и да је потребан једнак принцип у његовом провођењу, те да то треба да буде основа за понашање у осталим сличним случајевима.

Он сматра да Тужилаштво БиХ мора "крајње професионално и брзо дати кључне одговоре на индиције које су исказане у јавности, како би растеретили Џаферовића, али и функционисање извршне и законодавне власти" и прецизира да "нико није крив, док се то кроз правосудне институције не докаже".

Хрватски члан Предсједништва БиХ поручује да се све надлежне институције морају максимално уозбиљити и мобилисати да би избјегли даље јачање екстремистичких група и њихов утицај на животну свакодневицу, првенствено у БиХ , али и шире.

"Чињеница је да БиХ није имуна на активности екстремистичких група. На то упућује број људи који су са територије БиХ учествовали у ратним дешавањима, као и број настрадалих, како у Сирији тако и у другим кризним подручјима. За односе у БиХ - то је огроман број", закључује Човић у интервјуу Срни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.