Чак 38 одсто становништва БиХ живи у страним земљама

На тржишту рада било је активно 41 одсто радно способног становништва, што је врло мало у успоредби с просјеком ЕУ од 72,9 одсто, доноси у данашњем броју Вечерњи лист.

Нешто више од четвртине активног становништва у Федерацији је незапослено, а од тог броја на дуготрајно незапослене отпада чак 84,5 одсто особа. Анализирајући податке јасно се види како је стручна спрема од круцијалног значаја у процесу тражења посла. Стопа запослености особа с основним образовањем износила је 10,3 одсто, 39,3 одсто за особе са завршеном средњом школом и 58,9 посто за запосленике с високим образовањем.

Према подацима из стратегије, око 200.000 људи ради, али нису пријављени и не могу остваривати права као радници који су осигурани код свога послодавца. И више него забрињавајући су подаци о одласку становника, односно, радника из БиХ.

"Неформално запошљавање је најраширеније међу радницима (34,6 одсто), а слиједе пољопривредници (32,7 одсто), самозапослени (15,2 одсто) и неплаћени породични радници (13,9 одсто). Наведени подаци су од изузетне важности како би се креатори политика усмјерили у мјерама и акцијама за смањење неформалне запослености”, стоји у Стратегији.

Процјене кажу како чак 38 одсто становништва БиХ живи у страним земљама.

"Додатно 20.000 људи напушта земљу сваке године. С друге стране, унутрашња миграција у земљи врло је мала, око један одсто, и ради се углавном о рурално-урбаним миграцијама”, наводи се у споменутом документу.

Ипак, да није све тако црно, говоре и подаци о томе како се посљедње двије године ипак смањује број незапослених. У односу на август 2015. године и данас, број незапослених је мањи за око 40.000 људи. Истодобно, број запослених је повећан за нешто мање од 20.000 људи. Разлика између ова два броја представља оне који су се трајно одјавили из БиХ и отишли градити живот у неким другим земљама.

С проблемима се суочавају и послодавци. Главни канал послодаваца у потрази за радницима су лични контакти, које је користило 39 одсто испитаника, док 35 посто користи услуге ЈСЗ за посредовање при запошљавању. Само 256 послодаваца, 16,7 одсто свих анкетираних, изјаснило се да објављују слободна радна мјеста код ЈСЗ, што је знатно нижи удио од горе наведеног (64 одсто), на основи података ФЗЗЗ-а.

Наведено показује да ЈСЗ треба ојачати своје напоре за већу сарадњу с послодавцима. Главни облик сарадње између послодаваца и јавних служби за запошљавање било је учествовање послодаваца у програмима субвенционираних плаћа (наводи 716 или 46,7 одсто послодаваца).

Једна петина послодаваца је извијестила о кориштењу информација ЈСЗ о доступној радној снази, док је 19 одсто користило услуге посредовања при запошљавању нових запосленика.

Закључак је како треба још много тога урадити да би се поправила слика на тржишту рада у БиХ. Нових радних мјеста има, али су плате недовољне за нормалан живот. Све то тјера људе и даље да одлазе из ове земље, пише Вечерњи лист.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.