100.000 људи у армији фантомских гласача

Димензија овог проблема тиме је већа јер се за мјесец одржавају локални избори на којима ће моћи гласати необјашњиво већи број људи него на општим изборима прије двије године. Додатну дилему отворили су и резултати пописа становништва које је објавила Агенција за статистику БиХ, према којима је невјероватна мала разлика између броја становника и бирача, а у појединим општинама је чак и више људи с правом гласа него становника.

- Подаци указују на невјеродостојност и пописа становништва и Централног бирачког списка - каже Петрић, који је на прошлоседмичној сједници ЦИК-а на запрепаштење колега упозорио на диспропорције и нелогичности у бројевима.

Петрић каже да је ЦИК одговоран за вођење и интегритет централног бирачког списка, али да су у тај процес укључени и многи други државни органи, попут матичних канцеларија, полицијских станица и Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ.

- Примјетан је тренд раста броја бирача из године у годину, из избора у изборе и он се не зауставља. Дошли смо у ситуацију да се број гласача приближио броју пописаних становника. По стандардима, у зависности од старости становника неке државе, удио млађих од 18 година је између 25 и 35 одсто, а у неким друштвима чак и до 50 одсто и они нису на бирачком списку. Код нас испада да особа млађих од 18 година готово да нема - рекао је Петрић.

Према подацима из централног бирачког списка број бирача је само у посљедња три мјесеца порастао за 17.000.

- Ми немамо одговор који су то људи и одакле та разлика. Ако узмемо у обзир чињеницу да је разлика између стања када су расписани општи избори 2014. године и предстојећи локални, те ових још 17.000, испада да је на централном бирачком списку више 87.000 људи. Од расписивања општих избора прије двије године до овогодишњих имаћемо око 100.000 нових гласача. ЦИК ће морати са другим надлежним институцијама направити анализу, дати одговоре на то питање и наћи законске приједлоге да би бирачки списак био пречишћен и тиме враћена његова вјеродостојност - истиче Петрић.

Он је казао да се мора тачно утврдити ко има право гласа у БиХ.

- Бирачки списак расте као да је добио неко средство за раст. Надам се да ће и остали чланови ЦИК-а подржати иницијативу да овај проблем ријешимо након ових избора. Мораће бити направљена анализа и да видимо који органи не раде свој посао или га раде наопако. Мора се видјети који су људи умрли и ко су људи које нико никада није ни чуо ни видио, а налазе се на бирачком списку. Мора се истражити откуд за двије и по године око 100.000 нових гласача и јесу ли то све особе рођене од 1996. до 1998. године, које су у том периоду стицале право на упис у бирачки списак. Мораће бити дат одговор да ли су то људи који су живјели у БиХ потпуно мимо система, без евиденције, адресе, личне карте, здравствене књижице, школе, пензије, инвалиднине, струје, воде или нису. Мора се знати откуд ти људи који се одједанпут појављују. Неко ће морати дати одговор на та питања - прецизирао је Петрић.

Он се осврнуо и на систем пасивне регистрације уведен 2006. године, који се у самом почетку показао добрим, а затим је дошло до злоупотреба.

- Систем је показао слабости, јер је дошло до фиктивног пријављивања из једне општине у другу, да би се фиктивно нашли пријављени у општини само на дан закључивања централног бирачког списка и стекли право гласа. На тај начин је вршен изборни инжењеринг - рекао је Петрић.

Проблем са бирачким списком има огромну димензију, али се, каже Петрић, преко њега прелази прећутно и на површину извлаче питања која су јасно дефинисана законом.

- Мора бити обављена дубља анализа. Наравно ако и ово не прогласе виталним интересом, па да све овако остане. Тако озбиљно питање пунољетних држављана с правом гласа мора бити разријешено. Преко ових проблема се прећутно прелази, а проблематизује се питање којем треба дати бирачки списак. Отворено се тражи да кршимо закон и да бирачки списак не дамо ономе ко то тражи, јер се некоме не свиђа разлог због којег је то затражено. Мој једини интерес је да бирачки списак буде тачан и вјеродостојан - рекао је Петрић.

Сви који добију личну карту аутоматски се уписују у бирачки списак, а испис из бирачког списка врши се у случају смрти или губитка држављанства и пословне способности. С обзиром на то да статистика показује да је број умрлих већи од броја рођених, не постоји оправдање за проширење бирачког списка осим у слимболичном облику.

- ЦИК од Министарства иностраних послова добија стотине рјешења о испису из држављанства. Извршили смо штих пробу за мај ове године. Радило се око 300 људи и пола њих није било, а пола их је још било у бирачком списку - рекао је Петрић и истакао да је ријеч само о индикатору и да анализу треба проширити и по ширини и по дубини.

Референдум

На питање када ће бити наредна сједница ЦИК-а Бранко Петрић је подсјетио да је на прошлој сједници закључено да наредна буде одржана почетком ове седмице и да ће на њој бити разматран захтјев РС за достављање бирачког списка за потребе референдума о Дану Републике.

- Наредна сједница је у четвртак, а да ли ће бити одржана прије тога, видјећемо - рекао је Петрић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.