Тајни архиви Ватикана могли би да открију истину о Степинцу

Срна
Тајни архиви Ватикана могли би да открију истину о Степинцу

Београд - Отварање архиве папе Пија Дванаестог која се односи на период Другог свјетског рата, могло би да разријеши дилему јеврејске заједнице о томе шта је Ватикан знао о прогону Јевреја, али и открије ко је и колико знао о злочинима над Србима, папин став према Независној Држави Хрватској /НДХ/ и Алојзију Степинцу, јавља Радио-телевизија Србије.

У тајним списима, који ће истраживачима постати доступни у марту 2020. године, налазе се и писма и реакције легата Ватикана опата Марконеа из НДХ, сазнања Ватикана о Јасеновцу, а очекује се и увид у оригинална писма надбискупа Степинца за чији садржај данас у Хрватској неки истраживачи тврде да је фалсификат.

"Видјећемо што је све Степинац писао Ватикану или папи лично. Међу проблематичним стварима, на које бисмо могли добити одговор јесте, да ли је тачно или не да је Степинац у мају 1943. године тражио од папе Пија признање НДХ", рекао је хрватски новинар и теолог Драго Пилснел.

Како наводи РТС, уколико се покаже да писмо Степинца није фалсификат то би могло да утиче и на даљи процес беатификације надбискупа, али и рад мјешовите православно-католичке комисије, која се бави његовом историјском улогом.

"Многи би могли да се нађу погођеним. Ватикан је имао улогу у спасавању многих злочинаца тим такозваним пацовским каналима, међу њима и Анте Павелића, до Јужне Америке али то није могло да прође без знања западних обавештајних служби јер у то време почиње и Хладни рат", објашњава историчар Милан Кољанин.

Дио докумената која се односе на Други свјетски рат је већ објављен, али та грађа никада није у цијелости постала доступна ни истраживачима ни јавности.

"Тај такозвани тајни архив садржи 151.000 архивских докумената, а у сваком постоји по око 10 докумената. То је огромна грађа и то не може тако брзо да се обради да би се дало у јавност", каже секретар Апостолске нунцијатуре у Србији Александар Нинковић.

Најстарији документ који обухвата Ватикански архив је из 8. вијека, а богатство грађе која се у њему чува илуструје и чињеница да су само полице на којима се она чува дугачке 85 километара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана