Хаг: Френки Симатовић пуштен на привремену слободу

Хаг: Френки Симатовић пуштен на привремену слободу 12.12.2017 18:54 | Срна

Хаг - Међународни суд у Хагу пустио је на привремену слободу бившег оперативца Службе државне безбједности Србије Франка Симатовића-Френкија.

Њему се суди по оптужници за ратне злочине у Хрватској и БиХ, 1991-95. године. Како је данас саопштио тај суд, Симатовић ће на привременој слободи у Србији остати до 19. јануара.

Из одлуке судија, са које је данас скинута ознака повјерљивости, произлази да је Симатовић пуштен из притвора у Схевенингену 8. децембра.

У поновљеном хашком процесу Симатовићу и првооптуженом Јовици Станишићу, бившем шефу СДБ Србије, данас је наступила пауза због Божића и Нове године.

Суђење ће, како се очекује, бити настављено у трећој недјељи јануара. Тужиоци су данас затражили да процес Станишићу и Симатовићу тада буде убрзан додавањем још једног радног дана.

Због болести првооптуженог Станишића, суђење се, од почетка у јуну до сада, одвијало три дана недјељно по три сата.

Будући да је, по одлуци суда, Станишић на привременој слободи у Србији од краја јуна, тужиоци захтевају да у јануару број радних дана и радних сати сваког дана буде повећан на четири.

У поднеску расправном већу предсједавајућег Бартона Хола (Буртон Халл), тужиоци оцјењују да је досадашњи распоред рада „неефикасан“ и да „непотребно продужава процес“.

Тужилаштво тврди и да због тродневне радне седмице „није у стању да свједоке изводи на начин примјерен брзом суђењу“.

Тужиоци подсјећају да је и одбрана првооптуженог Станишића, назначила да би, док је он на привременој слободи у Србији, суђење могло да се одвија и током пуне, петодневне, радне седмице,

Уколико другооптужени Симатовић, који процес прати у хашкој судници, сматра да би препрека за продужавање радне недјеље могло бити његово здравствено стање, расправно веће би, по тужиоцима, требало да наложи да Симатовића „прегледа независни медицински експерт“.

Судије би, предлаже даље Тужилаштво, требало да омогуће Симатовићу да суђење прати из притвора у Схевенингену, уколико би то омогућило повећавање броја радних сати.

Тужиоци, међутим, оцјењују да „нема објективне основе за закључак да Симатовић не може да прати повећан радни распоред процеса“.

Очекује се да ће судије одлуку о захтјеву тужилаца донијети прије наставка суђења Станишићу и Симатовићу.

Расправно веће ће, у истом року, поново размотрити и да ли ће првооптуженом Станишићу продужити боравак на привременој слободи, који, по важећој одлуци, истиче 18.јануара 2018.

Станишићева одбрана раније је затражила да он у Београду остане до краја доказног поступка.

Од почетка поновљеног суђења Станишићу и Симатовићу, 13. јуна, тужиоци су пред расправно вијеће, на јавним сједницама, извели двадесетак свједока, већином о злочинима у Хрватској.

По оптужници, та злодјела починиле су формације под контролом СДБ Србије, односно Станишића и Симатовића, попут Црвених беретки и Српске добровољачке гарде коју је водио Жељко Ражнатовић-Аркан.

Станишића (67), који је од 1992. био шеф СДБ Србије, и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премјештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. У четири тачке оптужени су за злочине против човјечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих дијелова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације.

На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи предсједник Србије Слободан Милошевић.

По налазима љекара у Хагу и у Београду, Станишић пати од хроничне болести органа за варење (паучитис) и депресије. Болест првооптуженог значајно је утицала на ток и дужину дугогодишњег хашког процеса против Станишића и Симатовића.

Од када су се у хашком притвору нашли први пут 2003., обојицу оптужених је суд више пута пуштао на привремену слободу.

Према подацима његове одбране, Станишић је дуже од шест година провео на привременој слободи, а више од пет година у притвору.

Послије првог суђења, које је, након једног неуспјелог покушаја, почело 2009, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013., Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Апелационо вијеће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.

Процес Станишићу и Симатовићу посљедњи је у којем ће судије утврђивати да ли су бивши званичници Србије криви за ратне злочине у Хрватској и БиХ.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица