Британија крчи пут Косову до столице у УН

Британија крчи пут Косову до столице у УН 01.08.2018 11:33 | novosti.rs

Београд - Настојања Велике Британије да као председавајућа Савјетом безбједности током овог мјесеца не стави на дневни ред редован извештај генералног секретара Уједињених нација о ситуацији на Космету, како се тумачи, мотивисана су намјером да се заташка стварно стање у овој српској покрајини.

Аргументацијом да у тзв. држави Косово не постоје горући проблеми, због којих би се трошило вријеме свјетске владе за дебату, заправо се утабава стаза за пријем Косова у чланство УН, пишу ”Вечерње новости”.

Поводом намјера Лондона да промјени досадашњу праксу, по којој су се извјештаји о КиМ подносили на свака три мјесеца, премијерка Ана Брнабић изјавила је јуче да су оне политички неискрене.

“То је неозбиљно, посебно од земље која је, и поред тога што излази из ЕУ, инсистирала да остане везана за рјешавање проблема и регионалну стабилност. Не могу да разумем да неко, с једне стране жели да буде домаћин састанка Берлинског процеса, а са друге, сматра да ситуација на КиМ није довољно релевантно питање да буде укључено на дневни ред сједнице Савјета безбједности УН. Не може бити и једно и друго”, рекла је Брнабићева.

Премијерка је појаснила да је управо Велика Британија инсистирала да буде домаћин последњег самита Берлинског процеса, гдје се расправљало о ситуацији на Западном Балкану и регионалној стабилности, и истакла да је питање КиМ важно, не само за дугорочну нормализацију односа Београда и Приштине, већ и за свеукупну регионалну стабилност и сарадњу.

На сајту СБ УН јуче још није био објављен план рада за август, али је као напомена стајало да доспјева вријеме за извјештај Унмика. Према процедури, петнаест чланица свјетске владе увијек договарају шта ће бити теме дебата у наредном мјесецу, одлуке се доносе простом већином, и сам председавајући ту нема неке посебне ингеренције.

Иако се, према нашим сазнањима, Русија и Кина противе томе да се извјештај о КиМ “заобиђе”, оне у овом случају немају право вета, а Србији не иде наруку то што у овом моменту већину у том тијелу чине државе које признају Косово.

Што се тиче става Русије о овом питању, њихов амбасадор у Београду Александар Чепурин рекао је недавно за наш лист да је ситуација на КиМ таква да сједнице СБ УН о стању на КиМ треба да буду отворене за јавност и у истом ритму као и до сада, на свака три мјесеца.

Шеф скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун каже, за “Новости”, да је очигледно да западне државе теже да причу о КиМ избаце из Уједињених нација, а примјећује и да су посљедњи извјештаји генералног секретара свјетске организације били објективнији него неки раније и нису ишли у прилог Албанцима.

“Поента је да се прикрије истина о изузетно тешкој ситуацији на Космету и да се лажно прикаже напредак тзв. косовске државе, како би она могла да постане чланица Уједињених нација. Покушај да се ова тема избаци из УН је удар на дијалог Београда и Приштине и притисак на Србију да прихвати коначно рјешење за косовско питање које не иде у њену корист”, сматра Дрецун.

Неслагања унутар свјетске владе

На посљедњој сједници СБ посвећеној КиМ, одржаној у мају, Велика Британија, Француска, САД, Шведска, Пољска и Холандија биле су сагласне да је вријеме да се промијени формат расправе о косовској кризи у сједишту УН, аргуметујући то податком да је прошло готово 20 година од окончања сукоба.

Замјеник руског амбасадора при УН Владимир Сафронков изнео је тада став да ситуација на КиМ “не води ка рјешењу”, већ да се погоршава и успротивио се могућности да се мисија Унмик или формат сједница СБ промјене. Неслагање с промјеном мандата Унмика или формата у коме се СБ обавештава о развоју ситуације на КиМ изнео је и Ву Хаитао, замјеник кинеског амбасадора при УН.

Инциденти обнављају напетости, брига за Дечане

Општа ситуација је стабилна за разлику од претходног периода када су бројни догађаји негативно утицали на односе између Београда и Приштине. Неки инциденти показали су потенцијал за обнову тензија.

Ови закључци, између осталог, стоје у најновијем извјештају генералног секретара УН Антонија Гутереса о ситуацији на КиМ, за период од 16. априла до 15. јула 2018.

Гутерес у њему поздравља наставак дијалога Београда и Приштине, а са “растућом забринутошћу” констатује да је убиство Оливера Ивановића и послије шест мјесеци остало неријешено, па позива косовске власти да интензивирају истрагу.

Говорећи о инцидентима, Гутерес је навео да су званичници СПЦ пријавили оштећења цркава у два наврата 17. маја у општини Урошевац, као и да је 26. маја покренута изградња на транзитном путу у оквиру Специјалне заштићене зоне манастира Високи Дечани, који је на листи свјетске баштине Унеска. Ово питање, како је навео генерални секретар, остаје ствар “за бригу”.

Нотирао је и да је 28. маја у општини Клина око 60 Албанаца протестовало како би спријечили 30 Срба да присуствују празнику Свете Тројице, као и да је 30. маја у општини Липљан косовски Албанац вербално узнемиравао и физички напао Србина који је хтио да спрјечи групу албанских тинејџера да малтретирају српску дјецу на локалном игралишту.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица