Polovina firmi na udaru konkurencije iz sive zone

Pokazali su to rezultati istraživanja pod nazivom "Neformalna ekonomija u RS - uzroci i preporuke", koje je sprovela Unija udruženja poslodavaca RS u saradnji sa Centrom za istraživanja i studije GEA iz Banjaluke. Šteta koju poslodavci trpe zbog neformalne ekonomije najviše se manifestuje time što su zbog nelojalne konkurencije prinuđeni da obaraju cijenu svojih proizvoda i usluga. Posljedica toga je nemogućnost ulaganja u tehnološki razvoj i zapošljavanje novih radnika. Većina anketiranih poslodavaca navela je da su im zbog nelojalne konkurencije i poslovanja konkurentskih firmi u sferi sive ekonomije godišnji prihodi umanjeni najmanje 30 odsto.

- Negativan uticaj neformalne ekonomije na konkurentsku poziciju domaćih preduzeća je višestruk, a neprijavljeni rad jedan je od njegovih tipičnih oblika. Praksa neprijavljivanja radnika ili pune plate posebno je raširena pojava, a naročito kod onih koji se bave samostalnom djelatnošću, te mikro i malih preduzeća - pokazalo je istraživanje uz zaključak da je nelojalna konkurencija koja posluje u zoni neformalne ekonomije jedna od tri ključne prepreke sa kojima se susreću domaći poslodavci.

Direktor Unije udruženja poslodavaca RS Saša Aćić rekao je juče nakon predstavljanja ovog istraživanja u Banjaluci da je glavni problem neformalne ekonomije u vezi sa visokim oporezivanjem rada i izrazio nadu da će od iduće godine stopa doprinosa biti smanjena za 1,4 odsto.

- Očekujemo da stope poreza i doprinosa u narednih nekoliko godina budu smanjene na nivo iz 2008. godine - rekao je Aćić.

Programski direktor Centra za istraživanja i studije GEA Ognjen Đukić istakao je da je najvažnija poruka i osnovna preporuka ovog istraživanja da je potrebno smanjiti oporezivanje rada, navodeći da bi to omogućilo smanjenje neformalne ekonomije u RS.

- Pored toga, veoma bitan problem je nelojalna konkurencija u RS i čitavoj BiH. Preduzeća koja posluju izvan formalnog sektora ili samo dijelom posluju u formalnom sektoru predstavljaju nelojalnu konkurenciju onima koji u potpunosti posluju u formalnom sektoru i time otežavaju poslovanje onima koji ispunjavaju sve zakonske obaveze - rekao je Đukić.

Dodao je da je s tim povezan i način na koji rade kontrolni organi jer poslodavci smatraju da postoji selektivan pristup pri kontroli poslovanja.

- Neki su kontrolisani više, neki manje, a to je takođe u vezi i sa političkim uplivom u rad kontrolnih organa. Takođe, imamo i pitanje korupcije - kazao je Đukić.

Ekonomski stručnjak Stevo Pucar je istakao da sivu ekonomiju treba rješavati povećanjem konkurentnosti privrede i dodatne vrijednosti proizvoda.

U istraživanju je navedeno da ni država svojim djelovanjem ne uspijeva da popravi situaciju, već naprotiv, dodatnim nametima, a posebno na rad, produbljuje ionako veliki jaz između stope poreza na dobit koja iznosi deset odsto i poreza i doprinosa na plate koji premašuju 60 odsto. To stimuliše preduzetnike i vlasnike malih preduzeća da razliku plata isplaćuju u gotovini iz zadržane dobiti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.