Nikola Rađen, vaterpolista: Sve minuse sam pretvorio u pluseve

Dugo godina imao je svijet pod nogama. Sa Partizanom Crvenom zvezdom i Olimpijakosom, a posebno u kapici sa grbom Srbije osvojio je bukvalno sve. Ipak u jednom trenutku tlo mu se izmaklo i činilo se da više nikada neće raditi ono što najbolje zna. Suočavao se sa kaznom zabrane igranja četiri godine, ali nije se predavao. Za razliku od mnogih koji su se našli u sličnoj situaciji, izašao je pred saigrače, medije i LEN komisiju, kajući se priznao grešku i počeo pravnu borbu za smanjenje kazne. Na sreću je uspio, pa poslije dvije godine izbivanja ponovo neumoljivo trese mreže i osvaja trofeje. Uporedo je odlučio da se posveti radu sa djecom, a kamp “Number one” ili “Broj jedan” nazvan po onom što Srbija zaista jeste u ovom sportu ove godine se drugi put održava u Vrnjačkoj Banji. Poslije završene sezone u moskovskom Dinamu, krenuo je u špartanje Srbije, ali i Republike Srpske uzduž i poprijeko kako bi zainteresovanim klincima iz prve ruke predočio o čemu se zapravo radi. Bio je gost Vaterpolo kluba Banjaluka i u ugodnom druženju na Gradskom olimpijskom bazenu pozvao ih da mu se pridruže i uče vaterpolo od legendi poput Dejana Savića i Igora Milanovića.

- Drago mi je što sam došao u Banjaluku u kojoj se uvek osećam prijatno. Ovo je drugo izdanje kampa, a cilj nam je da nadmašimo brojke sa premijere kada je učestvovalo nešto više od 200 klinaca iz celog sveta. Ove godine smo spremili još bolju ponudu za svu decu koja žele da nauče da plivaju, da igraju vaterpolo i bave se ovim prelepim sportom - rekao je Rađen.

S obzirom na sve navedeno, sigurno može biti jedan od najboljih primjera djeci.

- Kao što sam u sportu takav sam i u životu - otvoren i iskren. Nema razloga bilo šta da se skriva i izvrće. Desilo se što se desilo, izašao sam jači, naravno sa velikom školom. Uspeo sam da minus pretvorim u plus, jer na taj period gledam kao povredu koju sam uspešno zalečio. Dok sam odrađivao suspenziju priključio sam se jednoj agenciji koja vodi brigu o sportistima i o onom šta bi oni voleli da rade po završetku karijera. Došao sam na ideju da organizujem kamp koji će, ako bog da, u septembru prerasti u klub, a za nekoliko godina nadam se u vaterpolo akademiju. To je nešto čime želim da se bavim i u čemu sam se u potpunosti pronašao - nastavlja Rađen.

Medalje i rezultati govore da je Srbija zemlja vaterpola, međutim postoje paradoksi koje ni igrači ili struka ne mogu da objasne. Momci godinama dominiraju svjetskim bazenima, a sa druge strane, klubovi u Srbiji grcaju u problemima i praktično jedva sastavljaju kraj sa krajem.

- Mnogi me pitaju kako je to moguće, a ja ne znam da objasnim. To je neobjašnjiva stvar. Ne smemo da prepustimo da nam mladi odlaze iz zemlje. Ne kažem da je neko kriv, da je nešto propustio, ali je evidentno daje došlo do vakuuma koji moramo što pre da probijemo. Mi smo najbolji na svetu u ovom sportu, osvojili smo sve, imamo tradiciju, najbolju školu... Nadam se da je ovaj kamp, a od jeseni i klub moj doprinos razvoju vaterpola, odnosnu početku menjanja slike o našem klupskom vaterpolu. Vrlo je važno da deca imaju priliku da upoznaju idole i uče od njih, a ne samo da ih gledaju preko televizije - rekao je Rađen.

Iako još nije rekao posljednju riječ u bazenu, ne vjeruje da će se vratiti u reprezentaciju jer je selektor Dejan Savić poslije olimpijskih igara u Riju počeo smjenu generacija.

• To je logična stvar, jer na našu sreću, imamo mlade igrače koji sa uspehom mogu da nastave put moje generacije. Slede im Mediteranske igre pa Evropsko prvenstvo u Barseloni koje će biti vrlo jako. Nadam se da mogu nastaviti kontinuitet i ući u finale. Nije sramota ni izgubiti, kiks može da se desi, ali je Srbija sila koja ako ništa mora da bude u krugu najužih favorita - zaključio je Rađen.

Uživa u Moskvi

Prethodna sezona bila je odlična za Rađena na klupskom planu, jer je zajedno sa Gavrilom Subotićem i Duškom Pijetlovićem odveo Dinamo iz Moskve do “duple krune”.

- Ostajemo tamo i naredne godine. Rusi su ponovo krenuli da ulažu u vaterpolo, nisu se pojavili od Atine 2004. godine, pa su doveli nas da im malo pomognemo. U potpunosti sam se adaptirao na na život u Moskvi i za sada je sve kako se samo poželeti može - rekao je Rađen.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.