Ropstvo đavolu (6)

Uljuljkani njenim uspjesima, muž i ja kasno smo primijetili da se nešto neobično dešava sa našom kćerkom. Bila je uvijek "naj" - kao učenica, studentkinja, poslije profesor u školi, najbolja majka i supruga. A kada mi je jednom rekla da ću se ponovo zaljubiti u svojoj 69. godini, shvatila sam da tu nešto nije uredu - priča Radmila, Olgina majka

Više puta sam se čula sa izvesnom gospođom iz severozapadnog dela Vojvodine. Molila me je da sačuvam u diskreciji njeno ime, pa ću je nazvati Radmila. Ona ima dve odrasle kćerke. Starija, Olga, razvedena je i iz tog braka ima devojčicu, a mlađa Branka je, hvala Bogu, srećno udata, ali još uvek nema dece. Olga je profesor u srednjoj školi i čak je, jedno vreme, bila i direktor škole. Otkako je sekta uzela pod svoje, istopio se njen ugled u školi, razvela se od muža, osetno je smršala i narušila zdravlje, a sada je na putu da potpuno izgubi i pamet i dete! Nema kraja roditeljskoj brizi, pa je to razlog što sam se više puta čula sa gospođom Radmilom, koja je bila u takvoj euforiji da sam, na mahove, teško razumevala o čemu govori, ali sam iz svega rečenog zaključila da je reč o nekoj gnostičkoj sekti. Jednom prilikom, zamolila sam je da mi potanko, hronološki izloži o čemu je tu, zapravo, reč. I tako je klupko počelo da se odmotava... Sa kćerkom nisu čista posla - Muž i ja smo relativno kasno primetili da se sa našim detetom nešto dešava - započinje svoju ispovest gospođa Radmila. - Bili smo, pošteno govoreći, uljuljkani njenim uspesima. Ona je uvek bila "naj-naj": najbolji učenik, najbolji student, najbolja supruga i majka. A onda, u novembru 1995. godine, Olga je počela da ispoljava naprasnu brigu o nama. Stalno je zapitkivala da li smo zdravi. Tada još uvek nismo ništa sumnjali, ali kada mi je rekla da ću se u svojoj 69. godini života ponovo zaljubiti, da će se nešto loše desiti mom ocu, a njenom dedi, vidim da tu nisu čista posla! Da stvar bude još gora, dve noći je kod nas čistila i spremala kuću, jer, kaže, ako deda umre, treba da bude sve spremno i čisto. Bogami, tu se muž i ja ozbiljno zabrinemo. Rešimo da sa njom taktično porazgovaramo, da se ne naljuti na nas. Ali, pre nego što smo i smislili kako da, sledećom prilikom, navedemo razgovor na tu temu, ona nas je preduhitrila predlogom da kod nas dođe sa jednom bivšom profesorkom engleskog u penziji, koja sada daje privatne časove i puno pomaže ljudima. Nekako sam kao majka odmah naslutila da bi to mogla biti ta osoba koja utiče na našu kćerku da se čudno ponaša. Da sam bila u pravu, potvrdila mi je i kćerka najavom da treba da budem jako ljubazna i fina prema njoj, jer ju je ta gospođa Kaja - zadužila! Dolazi ta žena kod nas u kuću, a moja kćerka je hvali do neba! Zagledam ja tu gospođu, pa sve nešto poredim kćerkine reči sa svojim utiscima i nešto mi se tu ne slaže. Moj muž je reagovao još i gore. U kuhinji mi je prosiktao: "Zašto si to đubre primila u kuću!" - A ja, budala, uzmem da je branim, kao otkud mu pravo da tako govori, žena nam je prvi put u kući, nije je čestito ni upoznao i tome slično. Muž, umesto odgovora, zalupi vratima i ode. Sigurno je ona nešto od te svađe čula, pa je prema meni bila naprasno ljubazna. Posle te posete, kćerka me je zamolila da napravim kolače da ih ponese toj gospođi i ja tako i uradim. Od onog dana, kada nam je ta gospođa bila u kući, kćerka je uporno ponavljala, na svakom susretu sa mnom, da mom ocu nije dobro. - Pa, kako ti to znaš? Zasad se tata ne žali da ga nešto boli. - Znam - kaže Olga - rekla mi je gospođa Kaja. - A kako to ona može znati?! - čudim se. - Zna, zna, jer je ona bolji psiholog i psihijatar od mnogih lekara. Ona je vanzemaljsko biće koje posećuje i druge svetove. - O, Bože - shvatih da je mom detetu potreban doktor, a ona nastavlja: - Kao Viša Inteligencija, ona puno pomaže ljudima. Uveče ide na groblje da bi napunila baterije, a zna da priča sa mačkama i gavranima. Taj razgovor smo vodile u februaru 1996. godine i počela sam da sumnjam da je moje dete u mnogo većoj opasnosti nego što mi se, u početku, činilo. Moj savet da ode lekaru, nije poslušala. Ponašala se uvređeno, što je nisam razumela i jedno vreme nije nam dolazila u kuću. Olgin brak se raspao U avgustu iste godine, umrla mi je majka, a u septembru Olga mi je prvi put poverila da se jako boji pomenute gospođe i da je ova ima u šaci. Rekla sam joj da prekine sve kontakte sa njom, pa ćemo posle da vidimo šta ćemo. Nisam znala da ju je ta gospođa nagonila na blud, podvodila drugim profesorima i inspektorima i da je zbog toga moju kćerku ogovarao ceo grad. Kao što to obično biva, muž i roditelji saznaju poslednji, a tada je uglavnom kasno. Brak moje kćerke se raspao, a moj otac se teško razboleo. Olga je nastavila da se i dalje viđa sa Kajom. Kada je došla da poseti dedu, rekla mi je da idem da kupim belu sveću, a ona mu je kod uzglavlja stavila u vazu jednu crvenu ružu. Posle toga mi je rekla da joj je tako, na svoj način, telepatski, naložila ona gospođa. Kad sam to čula, odvedem oca odmah u bolnicu, a po povratku kući, onu ružu i belu sveću uzmem i sve to bacim. To je bilo u januaru 1997. godine. Onda odem kod kćerke i predložim joj da zajedno pođemo u crkvu. Na moje iznenađenje, ona prihvati, iako je dugo bila član Saveza komunista i nije verovala u Boga. Tada mi je i pokazala da nosi lančić sa krstićem, ali mi nije rekla od koga ga je dobila. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.