Ропство ђаволу (6)

Уљуљкани њеним успјесима, муж и ја касно смо примијетили да се нешто необично дешава са нашом кћерком. Била је увијек "нај" - као ученица, студенткиња, послије професор у школи, најбоља мајка и супруга. A када ми је једном рекла да ћу се поново заљубити у својој 69. години, схватила сам да ту нешто није уреду - прича Радмила, Олгина мајка

Више пута сам се чула са извесном госпођом из северозападног дела Војводине. Молила ме је да сачувам у дискрецији њено име, па ћу је назвати Радмила. Она има две одрасле кћерке. Старија, Олга, разведена је и из тог брака има девојчицу, а млађа Бранка је, хвала Богу, срећно удата, али још увек нема деце. Олга је професор у средњој школи и чак је, једно време, била и директор школе. Откако је секта узела под своје, истопио се њен углед у школи, развела се од мужа, осетно је смршала и нарушила здравље, а сада је на путу да потпуно изгуби и памет и дете! Нема краја родитељској бризи, па је то разлог што сам се више пута чула са госпођом Радмилом, која је била у таквој еуфорији да сам, на махове, тешко разумевала о чему говори, али сам из свега реченог закључила да је реч о некој гностичкој секти. Једном приликом, замолила сам је да ми потанко, хронолошки изложи о чему је ту, заправо, реч. И тако је клупко почело да се одмотава... Са кћерком нису чиста посла - Муж и ја смо релативно касно приметили да се са нашим дететом нешто дешава - започиње своју исповест госпођа Радмила. - Били смо, поштено говорећи, уљуљкани њеним успесима. Она је увек била "нај-нај": најбољи ученик, најбољи студент, најбоља супруга и мајка. A онда, у новембру 1995. године, Олга је почела да испољава напрасну бригу о нама. Стално је запиткивала да ли смо здрави. Тада још увек нисмо ништа сумњали, али када ми је рекла да ћу се у својој 69. години живота поново заљубити, да ће се нешто лоше десити мом оцу, а њеном деди, видим да ту нису чиста посла! Да ствар буде још гора, две ноћи је код нас чистила и спремала кућу, јер, каже, ако деда умре, треба да буде све спремно и чисто. Богами, ту се муж и ја озбиљно забринемо. Решимо да са њом тактично поразговарамо, да се не наљути на нас. Aли, пре него што смо и смислили како да, следећом приликом, наведемо разговор на ту тему, она нас је предухитрила предлогом да код нас дође са једном бившом професорком енглеског у пензији, која сада даје приватне часове и пуно помаже људима. Некако сам као мајка одмах наслутила да би то могла бити та особа која утиче на нашу кћерку да се чудно понаша. Да сам била у праву, потврдила ми је и кћерка најавом да треба да будем јако љубазна и фина према њој, јер ју је та госпођа Каја - задужила! Долази та жена код нас у кућу, а моја кћерка је хвали до неба! Загледам ја ту госпођу, па све нешто поредим кћеркине речи са својим утисцима и нешто ми се ту не слаже. Мој муж је реаговао још и горе. У кухињи ми је просиктао: "Зашто си то ђубре примила у кућу!" - A ја, будала, узмем да је браним, као откуд му право да тако говори, жена нам је први пут у кући, није је честито ни упознао и томе слично. Муж, уместо одговора, залупи вратима и оде. Сигурно је она нешто од те свађе чула, па је према мени била напрасно љубазна. После те посете, кћерка ме је замолила да направим колаче да их понесе тој госпођи и ја тако и урадим. Од оног дана, када нам је та госпођа била у кући, кћерка је упорно понављала, на сваком сусрету са мном, да мом оцу није добро. - Па, како ти то знаш? Засад се тата не жали да га нешто боли. - Знам - каже Олга - рекла ми је госпођа Каја. - A како то она може знати?! - чудим се. - Зна, зна, јер је она бољи психолог и психијатар од многих лекара. Она је ванземаљско биће које посећује и друге светове. - О, Боже - схватих да је мом детету потребан доктор, а она наставља: - Као Виша Интелигенција, она пуно помаже људима. Увече иде на гробље да би напунила батерије, а зна да прича са мачкама и гавранима. Тај разговор смо водиле у фебруару 1996. године и почела сам да сумњам да је моје дете у много већој опасности него што ми се, у почетку, чинило. Мој савет да оде лекару, није послушала. Понашала се увређено, што је нисам разумела и једно време није нам долазила у кућу. Олгин брак се распао У августу исте године, умрла ми је мајка, а у септембру Олга ми је први пут поверила да се јако боји поменуте госпође и да је ова има у шаци. Рекла сам јој да прекине све контакте са њом, па ћемо после да видимо шта ћемо. Нисам знала да ју је та госпођа нагонила на блуд, подводила другим професорима и инспекторима и да је због тога моју кћерку оговарао цео град. Као што то обично бива, муж и родитељи сазнају последњи, а тада је углавном касно. Брак моје кћерке се распао, а мој отац се тешко разболео. Олга је наставила да се и даље виђа са Кајом. Када је дошла да посети деду, рекла ми је да идем да купим белу свећу, а она му је код узглавља ставила у вазу једну црвену ружу. После тога ми је рекла да јој је тако, на свој начин, телепатски, наложила она госпођа. Кад сам то чула, одведем оца одмах у болницу, а по повратку кући, ону ружу и белу свећу узмем и све то бацим. То је било у јануару 1997. године. Онда одем код кћерке и предложим јој да заједно пођемо у цркву. На моје изненађење, она прихвати, иако је дуго била члан Савеза комуниста и није веровала у Бога. Тада ми је и показала да носи ланчић са крстићем, али ми није рекла од кога га је добила. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.