Da li novac može da kupi sreću? Naučnici ispitali gdje su ljudi najzadovoljniji životom, rezultati šokirali
Da li novac može da kupi sreću? To je pitanje koje se često postavlja, a tim naučnika vjeruje da je konačno dobio odgovor - ljudi iz malih izolovanih zajednica srećni su koliko i oni u bogatim razvijenim zemljama iako „imaju veoma malo novca“. Istraživači su ispitali 2.966 ljudi u 19 zajednica širom svijeta i otkrili da su ispitanici u prosjeku srećni koliko i prosečni stanovnici bogatih zapadnih zemalja, ako nisu i srećniji.
- Iznenađujuće, mnoge populacije s veoma malo monetarnih prihoda imaju visok prosjek zadovoljstva životom, koji je sličan onom u bogatim zemljama. Nadam se da ćemo, ako otkrijemo šta čini životno zadovoljstvo u ovim različitim zajednicama, moći da pomognemo i drugima da se osjećaju zadovoljnije – rekao je Erik Galbrajt, glavni autor studije objavljene u žurnalu PNAS.
Studija Instituta za ekološke nauke i tehnologiju Autonomnog univerziteta Barselone (ICTA-UAB) otkrila je da je u 19 izolovanih zajednica prosjek zadovoljstva životom 6,8 od 10 iako u većini njih osoba ima godišnji prihod manji od 1.000 dolara ili 930 evra. To je skoro isto kao prosjek zadovoljstva životom od 6,7 za zemlje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OESR), prenosi Gardijan.
Četiri najsrećnije zajednice
Galbrajt, istraživač ICTA-UAB i Univerziteta Mekgil u Montrealu, kaže da su četiri male zajednice prijavile prosek zadovoljstva životom veći od 8, što je više i od prosjeka zadovoljstva životom od 7,9 u Finskoj, koja ima najviši rezultat u zemljama OESR.
Te četiri zajednice su Kola Atakamena u Argentini (8,0), Paj Tavitera/Gvarani u Paragvaju (8,2), Riberinjos u Brazilu (8,4) i farmeri Zapadne visoravni u Gvatemali (8,6). U Zapadnoj visoravni čak 30 od 70 ispitanih ljudi dalo je odgovor 10 od 10 kada su ih pitali da li su zadovoljni životom.
Prosečna imovina pripadnika zajednice farmera Zapadne visoravni je 520 evra, dok je, primera radi, prosečna imovina stanovnika Velike Britanije 356.096 evra.
- Često se kaže da novac ne može da kupi sreću, ali su mnoga istraživanja pokazivala da su bogatiji ljudi zadovoljniji životom. Ta tendencija mogla bi da se shvati kao indikator da materijalno bogatstvo, mereno u monetarnim terminima, jeste neophodan sastojak za osećaj sreće. Ovde, pokazujemo da ljudi iz malih zajednica van globalizovanog glavnog toka, od kojih se mnogi identifikuju kao starosjedelačke. Uprkos tome što imaju malo monetarnih prihoda, ispitanici stalno prijavljuju veliko zadovoljstvo životom, a neke zajednice imaju zadovoljstvo životom više nego u najbogatijim zemljama. Ovi rezultati ukazuju na veću fleksibilnost u sredstvima dostizanja sreće nego u istražiovanjima koja su posvećena samo industrijalizovanim društvima – navodi se u studiji.
Da li je neophodan ekonomski rast
ICTA-UAB je saopštila da su ova otkrića „dobra vest za održivost i ljudsku sreću, jer pružaju jake dokaze da ekonomski rast zasnovan na iskorišćavanju resursa nije neophodan za postizanje visokih nivoa subjektivnog osećaja sreće“.
- Jaka veza između prihoda i zadovoljstva životom nije univerzalna i dokazuje da bogatstvo industrijalizovanih društava nije neophodno da bi ljudi vodili srećne živote – rekla je Viktorija Rejes-Garsija, istraživač ICTA-UAB i jedna od autorki studije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
