Raskoš iz palate cara Galerija
U kontrolisanim uslovima atrijuma Narodnog muzeja u Beogradu raskoš i lepota dva izuzetna mozaika sa rimskog lokaliteta Romulijana - "Dionis" i "Lavirint" pokazuju umeće i predanost koju je na restauraciji tih neprocenjivih vrednosti uložio tokom tri meseca rada tim stručnjaka iz Italije i Srbije.
Posetioci srpske prestonice moći će do 1. marta da se dive mozaicima koji su nekada, krajem trećeg i početkom četvrtog veka, krasili Palatu cara Galerija u Gamzigradu, u današnjoj opštini Zaječar, jednog od mnogih rimskih vladara sa ovih područja.
Iako je bio jedan od mnogih careva, savladar Dioklecijana, car Galerije bio je u nečemu jedinstven. Poslednje godine svoje vladavine, 311. godine, izdao je Edikt tolerancije prema hrišćanima. Samo taj podatak je dovoljan da se sazna mnogo o njegovom karakteru i tome kakav je bio čovek, kaže za "Glas Srpske" portparol Narodnog muzeja Gordana Grabež.
Kada ljubitelji umetnosti stanu pred "Dionisa" i "Lavirint", a njih je, prema rečima Grabežove, ovih dana mnogo, iako je Muzej u fazi rekonstrukcije i nema stalnu umetničku postavku, i sami mogu da osete težnju cara Galerija ka besmrtnosti, a kako neki stručnjaci tvrde, u "Lavirintu" ilustraciju njegovog trijumfa nad Persijancima.
"Dionis" je poseban ne samo po tome što je krasio podove gamzigradske palate, memorijalnog kompleksa koji je car Galerije podigao u periodu između 298. i 311. godine nego i zbog toga što je rađen gotovo slikarskom tehnikom. Nijanse na torzu mladog boga i draperije na njegovoj odori uočljive su toliko da čak ni vrhunski restauratori, kao što su italijanski i srpski konzervatori, nisu imali smelosti da ga završe do kraja. Lice Dionisa i rub odore ostaće zauvek enigma za one koji ga vide.
Projekat konzervacije mozaika iz Narodnog muzeja u Zaječaru, odakle su sa posebnom brigom i pažnjom stigli mozaici, realizovan je od 29. septembra do 19. decembra prošle godine.
Posao je završen zahvaljujući saradnji italijanskog Ministarstva spoljnih poslova, odnosno Ambasade Italije i Italijanske kooperacije u Beogradu (Cooperazione allo Sviluppo), Ministarstva kulture Italije preko Visokog instituta za konzervaciju i restauraciju, Narodnog muzeja u Beogradu i Narodnog muzeja u Zaječaru, uz podršku Ministarstva kulture Srbije.
Na lokalitetu Romulijana ostalo je još mnogo mozaika, neki čekaju restauraciju i konzervaciju, a neki su te zahvate već prošli. U svakom slučaju, oni koji ostanu da svedoče o davnom vremenu tokom većeg dela godine prekriveni su slojem peska koji im služi kao zaštita.
A na brdu Magura, iznad dvorskog kompleksa, nađeni su ostaci Mauzoleja cara Galerija i njegove majke Ramuse.
Izložbu izuzetnog značaja otvorio je ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, a u prisustvu italijanskog ambasadora u Beogradu Alesandra Merolea uručeni su i sertifikati polaznicima kursa koji su kao članovi desetočlanog tima radili na konzervaciji mozaika.
Ministar Bradić je odao priznanje domaćoj i italijanskoj ekipi konzervatora, podsetio da je gamzigradske mozaike izneo na svetlost dana akademik Dragoslav Srejović, a da su oni sada pred očima beogradske publike u punom sjaju. Vlada Srbije je donela odluku o osnivanju Centralnog instituta za konzervaciju koji će povezati sve ustanove zaštite kulturnih dobara u Srbiji, s namerom da se uspešnije i racionalnije radi na projektima poput ovog u Zaječaru. Ministar je zahvalio Italiji, koja se pokazala kao važan partner u radu na unapređenju zaštite kulturnih dobara u Srbiji, ambasadoru Meroli, rukovodiocu projekta iz Visokog instituta za konzervaciju i restauraciju iz Rima prof. dr Alesandru Bjankiju, kao i italijanskim ministarstvima kulture i inostranih poslova, na saradnji i finansijskoj podršci oko osnivanja CIK-a, ali i realizacije konzervacije u Zaječaru i obuke mladih konzervatora.
- Ovo su dobri temelji za buduću saradnju, nadam se da će se ona nastaviti, jer Italija ima najveće iskustvo na polju zaštite i to puno znači nama koji treba da je razvijamo na temeljima najnovijih naučnih saznanja - rekao je Bradić.
Razmjena znanja
Međunarodni projekat, koji za cilj ima modernizaciju i dalji razvoj laboratorija za konzervacije i restauracije u Srbiji, usavršavanje konzervatora i restauratora, razmenu znanja i učvršćivanja odnosa ustanova zaštite, naučnih krugova, a time i dveju država, započet je 2003. godine.
Prva faza projekta je realizovana od 2003. do 2004. godine i bila je usmerena na edukaciju u oblasti muzeologije i na tehničku pomoć za opremu laboratorija za konzervaciju Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja primenjene umetnosti, Etnografskog muzeja i Muzeja savremene umetnosti.
Druga faza je realizovana 2006. godine. Radilo se o projektu konzervacije i restauracije slike "Sveta porodica sa Svetom Katarinom, Svetim Jovanom i donatorom", venecijanskog majstora Jakopa Palme Starijeg, koju je pratio seminar posvećen savremenim metodama zaštite slika na drvetu.
Kako je Gordana Grabež navela, taj uspešno realizovani projekat poslužio je kao model za treću fazu saradnje - Projekat konzervacije mozaika iz Narodnog muzeja u Zaječaru.
- Sve tri faze su veoma uspešno okončane, na obostrano zadovoljstvo i nadam se da će se saradnja nastaviti - rekla je Grabež.
Uz mozaike, posetiocima Muzeja ponuđena je i dokumentacija o svim fazama realizacije projekta, o prethodnim konzervatorskim radovima, kao i tehnikama izrade i konzervacije mozaika uopšte.
Glava i ruka cara
Kuriozitet izložbe predstavljaju još dva izuzetna dela koja će tokom narednog meseca biti izložena u Narodnom muzeju, a koja će posetiocima omogućiti da upotpune sliku o Feliks Romulijani, koja se od 29. juna 2007. godine nalazi na Listi svetske kulturne i prirodne baštine UNESCO-a.
Prvi je portret cara Galerija izrađen od purpurnog porfira, dok je drugi šaka sa globusom porfirne statue. Galerijev portret su neposredno pre beogradske publike videli posetioci izložbe "Rim I Varvaru" koja je održana u Bonu od 12. avgusta prošle do 11. januara ove godine, s ciljem da se evropskoj javnosti predstave remek-dela umetnosti Rimskog carstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
