Knez Milan Gajić uzdigao Zmijanje
Milan Gajić, starešina velike porodične zajednice i, krajem XIX i početkom XX veka, preko dvadeset godina knez u Kolima, najvećem selu u banjalučkom srezu, bio je visok, stasit, dobro razvijen i pun čovek, lepog i otmenog hoda i držanja.
Uvek je bio uredno odeven, u originalnom seoskom odelu. Imao je veliku šubaru na glavi, sa lepom plavom ječermom i džemadanom na grudima, sa suknenim čarapama i gornjom suknenom haljinom, obrubljenom crvenom ili zelenom čojom.
Preko svetloplave ječerme nosio je široki crveni pojas, a pritezao ga je oko struka lepo izrađen remen. Preko ramena je nosio obešen šarpelj (kožnu torbu), ukrašen naročitim nakitima od bojene kože.
Nosio je na nogama lepe sportske cipele i visoke crne čarape. Nikada ne bi krenuo od kuće bez čiste i lepo oprane bele košulje. Njegova odeća i sva ostala sprema odavala je sliku čoveka od dobrog i razvijenog ukusa i otmenosti.
Sve dužnosti izvan svoje kuće obavljao je putujući na konju. Knez Milan je umro 1936. godine.
Starešina porodične zajednice
U ono vreme seoske starešine, koji su se nazivali knezovi, vršili su sve one funkcije koje su kasnije vršile opštine i mesni odbori.
Knez je bio za svoje selo glavni poverenik opštinske, sreske i ostalih viših vlasti. Do položaja kneza i oberkneza Milan je mogao doći kroz dobar i uspešan rad u vlastitoj kući.
Dužnost kućnog starešine Milan je preuzeo posle smrti svoga starijeg brata Đurice, koji je umro 1900. od velikih boginja. Milan je još ranije vodio kuću pošto je Đurica bio stalno na putu, čime je stvorio veliko kućno gazdinstvo.
Milan je uvođenjem mehanizacije modernizovao proizvodnju. Pred Prvi svetski rat njegova kuća je brojala blizu pedesetoro čeljadi.
Značaj kneza Milana Gajića
Knez Milan, sin Sime Jajića Ristića iz zaseoka Rupari, po svojim sposobnostima i po svome ugledu bio je čak i knez knezova ili "oberknez", kako ga je nazivala austrijska administracija, predstavljajući svuda i u svemu seoski narod Zmijanja.
Održavao je tesne i prijateljske veze sa Gerasimom Kočićem, ocem Petra Kočića, a kasnije i sa njim. Ove veze potiču od 1888, kada su Gerasim Kočić i Simo Gajić robijali zajedno u banjalučkoj "Crnoj kući".
Potužili su se pratiocima prestolonaslednika Rudolfa prilikom njegove posete Banjaluci na vrlo teško stanje srpskih seljaka u Zmijanju. U zatvoru su odležali oko sedam meseci, a u njemu je Milanov otac i umro.
Prijateljstvo sa Kočićima
Nakon toga je Gerasim bio čest gost Siminih sinova, a sa njim i njegov sin, student Petar Kočić. Kada je Gerasim počeo da poslužuje parohiju u Kolima, tada je Milan biran i za predsednika Crkvenoškolskog odbora. Slično očevima Gerasimu i Simi, u "Crnoj kući" su tamnovali i njihovi sinovi. Milan je tamo bio čak tri godine.
Ne samo Milan nego i mnogi njegovi ukućani pošli su istim patriotskim primerom Gerasima i Petra Kočića. Stalno se jedan po jedan uklapao u nacionalnooslobodilački pokret i borbu.
Kneza Milana su svuda pratili i redovno se oko njega okupljali njegovi seljani Zmijanjci-Vrhovci, naročito u banjalučkoj čaršiji. Osvajao je poverenje narodnih masa Zmijanja svojim političkim, nacionalnim i društvenim radom.
Iako neškolovan i polupismen, on je visoko cenio školu i školsko obrazovanje. Stalno je insistirao na školovanju svojih Gajića i Zmijanjaca.
Zato se može lako oceniti veličina i sav značaj onog ranog porodičnog vaspitanja njegovih ukućana i njihov doprinos u oslobodilačkoj borbi, u društvenom i socijalnom preobražaju društva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
