Ivica Sretenović, strip-umjetnik, za "Glas Srpske": Podjela na partizane i četnike je danas smiješna

Rekao je ovo za "Glas Srpske" Ivica Sretenović, poznati srpski strip-crtač, objašnjavajući kako je nastala ideja za album "Srpski Bog" ("Sistem komiks"), koji je nakon izlaska podigao mnogo medijske prašine, kako kvalitetom crteža, tako i scenarijom, koji se odvija u dvije epohe prateći glavnog junaka u sadašnjosti i njegovog pretka, četničkog kapetana u Drugom svjetskom ratu. Poznati umjetnik koji godinama radi za svjetske strip-izdavače kaže da ga je priča vratila na domaće tržište.

- Što se tiče same saradnje, nije sve tako lako išlo, posebno na početku. Miloš mi se javio sa željom da, ako mogu, pogledam jedan njegov scenario i iznesem mišljenje o njemu. Blago je reći da sam bio šokiran kada sam video da mi je čovek poslao scenario od 150 strana! Neki tamo tip, za koga nikad nisam čuo, je lagano napisao 150 strana scenarija, zaokružio priču, objasnio likove itd... Ono što me je posebno povuklo da se tome posvetim je entuzijazam pisca koji je prosto izbijao iz svake stranice, rekao je Sretenović

GLAS: Ipak od dobre ideje do vrhunskog djela treba da bude složeno mnogo drugih stvari, inače bismo stalno čitali i gledali remek-djela.

SRETENOVIĆ: Istina, iako je ta prva ruka scenarija imala dosta početničkih mana, stereotipa, nedostataka ženskih likova i slično, prepoznao sam veliki potencijal koji priča ima u svojoj osnovi. Dao sam mu par saveta u vezi sa pomenutim, posebno naglasivši da priču podeli u barem tri dela... Ako misli da uopšte dobije priliku da neko to uradi i da bude objavljeno. Nismo mi Italijani pa da radimo stripove od sto i kusur strana u komadu. Onda je usledilo novo iznenađenje, kada mi je po drugi put poslao priču, prerađenu verziju. Scenario je izgledao potpuno moderno, dinamično, popunjenih rupa gde je falilo, tako da je ona prva verzija sada izgledala samo kao dobra skica. Tako je krenulo, jednostavno morao sam to da radim...

GLAS: Jednako je zanimljiva i reakcije na Vaš strip, od brojnih pohvala za originalnost i kreativnost do optužbi za reviziju istorije, nacionalizam i četništvo. Djeluje pomalo tragikomično da se bilo kakvo umjetničko bavljenje sa JVuO skoro 80 godina nakon Drugog svjetskog rata ovdje tretira po ideološkim linijama.

SRETENOVIĆ: Što reče Dejan Stojiljković, podela na četnike i partizane danas ima smisla isto koliko i podela na navijače BSK-a i Jugoslavije (smijeh). Podigla se prilična prašina u bezi sa stripom, istina, ali mi smo to i očekivali. Da smo iznenađeni značilo bi da nismo svesni okruženja u kojem živimo. Što naravno ovde nije slučaj. Smatrati da ako neko delo šalje antikomunističku poruku automatski znači da je to propagiranje nekakvog fašizma je pogrešno na toliko nivoa. Kada bismo sada o tome pričali, potrošili bismo previše vremena, prostora i udaljili bismo se od glavne teme, samog stripa. Nisam pristalica ni jedne ideologije, jer smatram da je njihova svrha postojanja u suštini manipulacija i zavođenje masa. Čak i kada je dobro zamišljena, obično vodi ka nekom centralnom mozgu, koji sve zna i za sve se pita, kultu ličnosti, itd. To je jednostavno neprihvatljivo mom shvatanju politike i političkog uređenja i tako sam razmišljao otkad znam za sebe. Danas kod prosečnog građanina često možete čuti mišljenje da smo videli da demokratija ne valja, da ne postoji i slično. Tužna istina je da mi kao društvo nikad nismo dobacili ni blizu toga o čemu imamo mišljenje. Imali smo samo pokušaj, koji je upucan 2003. godine. Sve ono posle toga je bila samo obična promena dresova i politikanstvo. Tačka. Ovaj strip je fikcija, u osnovi akcioni triler u sadašnjosti, smešten u određeni istorijski kontekst kroz flešbekove. Tako bi ga trebalo posmatrati, ali svako ima pravo na sopstveno razumevanje i tumačenje.

GLAS: Koliko je strip koji varira kroz nekoliko žanrova bio izazovan u zanatskom smislu za Vas kao crtača, radnja se dešava u dvije epohe, na različitim lokacijama, koliko je trebalo priprema i istraživanja radi uvjerljivosti u vizuelnom smislu?

SRETENOVIĆ: Izazov je svakako bio veliki, što zbog kompleksnosti priče, same teme, što zbog različitih ambijenata i epoha u okviru kojih se kreće radnja. Srećom da danas imamo internet pa nam je mnogo toga dostupno. Ovde ću se dotaći dela za koji mi nije bila dovoljna dostupnost slika sa interneta. Poseban izazov je bio na pravi način konstruisati deo radnje koji se dešava u Užicu 1941. i likvidaciju akademskog slikara Mihaila Milovanovića od strane partizana. Dražen Kovačević, koji je ulepšao ovo izdanje fantastičnom naslovnicom (beskrajno hvala!), me je povezao sa Duškom Gogićem, fotografom iz Užica. Duško me je zatrpao sa skoro tri gige slika starog Užica, tako da sam odjednom imao materijala dovoljno da pokrijem čitav album, samo da se kompletna radnja odigravala u Užicu. Još jednom, hvala Dule!

GLAS: Generalno zanimljiv je Vaš izbor "domaćih tema i saradnika" od "Linija fronta" preko "Dugih noći i crnih zastava" do "Srpskog Boga", na neki način sve teme u vezi sa srpskom istorijom. Kako birate te saradnje i koliko su Vam one kreativni predah u odnosu na ono što radite u inostranstvu?

SRETENOVIĆ: Nekako mi izgleda kao da su teme pre birale mene nego ja njih (smijeh). Opet, kad malo bolje razmislim, uvek su me vukle domaće teme. Još mi je najdraži strip na kojem sam radio, priča stara više od 20 godina. Reč je o stripu "Zduhać" koji sam realizovao zajedno sa dvojicom dragih prijatelja Miroljubom Antonijevićem - Mikijem i Aleksandrom Jakovljevićem - Aleksom, a bavi se domaćom mitologijom. Jednom ću se vratiti tome, sigurno. Kada me je Igor Marković iz "Sistem komiksa" pitao za saradnju na "Linijama fronta" prihvatio sam bez razmišljanja, iako sam u tom trenutku bio prilično zauzet radom napolju. Bila je velika čast biti deo tog projekta. Prvo zbog teme, a onda i zbog toga što sam bio pozvan među prvima u toj grupi ozbiljnih autora. To je možda bilo prvo priznanje i dokaz da sve ono što sam radio pre nije bilo uzalud. Dodeljena mi je priča "Homo homini lupus est", sjajna scenaristička bravura Pavla Zelića. Vrhunac ovog projekta je bila izložba u Parizu, u kojoj sam učestvovao sa četiri table iz ovog stripa, na šta sam posebno ponosan. Onda su došle "Duge noći i crne zastave", kao neki normalan sled događaja. Rad na strip-adaptaciji tako popularne knjige sa zvezdom poput Dejana Stojiljkovića je nosio veliku dozu odgovornosti i izazova. Sreća nisam bio potpuno sam u tome. Aleksa Gajić, Ivan Stojković i Tiberiju Beka su preuzeli deo tereta na sebe, tako da smatram da smo kao tim sasvim korektno izneli sve to.

U svim ovim slučajevima, računajući i "Srpskog Boga", prevagu da bih to uopšte i radio su odnele teme i kvalitet scenarija. Sve je to dosta bolje napisano od onoga što sam do tada radio za Amerikance. Tako da je, u kreativnom smislu, rad na domaćim projektima uvek pravi i pozitivan predah za mene.

GLAS: Kad pominjemo inostranstvo, pripadate korpusu jako cijenjenih srpskih crtača koji rade vani od Evrope do Amerike. Kako je tekao taj Vaš put od zaljubljenika u strip iz Trstenika preko rada za makedonske i srpske časopise do rada za američke izdavače?

SRETENOVIĆ: Problem moje generacije i bliskih mojoj je to što mi skoro da nismo imali gde da objavljujemo ovde kod nas. Dobra stvar je razvoj interneta. Da nije bilo toga, danas se verovatno i ne bih ozbiljno bavio crtanjem. Moglo bi se reći da je put tekao nekako obrnuto nego što bi bilo realno očekivati. Još jedna otežavajuća okolnost je bila i to što sam crtač iz provincije. Teže je bilo povezati se sa pravim ljudima nego što bi bilo da sam, na primer, živeo u Beogradu ili Novom Sadu. Zvanično, prve stripove sam objavio u inostranstvu, pošto Makedonija danas to jeste. Uvek ističem Vaneta Trajkova kao jednog od ključnih ljudi zahvaljujući kome se i danas bavim stripom. Aleksu i meni je pružio šansu da budemo objavljivani u njegovom "Kreatoru" onda kad niko ovde u Srbiji nije to prepoznao. Jednostavno, to je činjenica. Meni je to dalo jak vetar u leđa da krenem dalje i da ne odustajem. Vremenom sam stigao do rada u američkoj nezavisnoj produkciji, gde sam radio na nekim manje ili više uspešnim naslovima poput ovih koje ste pomenuli. Elem, taj rad je ispunio svrhu, koliko u finansijskom delu, možda još i više u kontinuiranom radu i napredovanju. Jedan od rezultata toga je i kontakt sa "Marvelom", za koji sam uradio čak tri probe. Do saradnje nije došlo, iz nekih opravdanih razloga, rekao bih. Ali ne žalim uopšte, jer je to takođe bilo veliko iskustvo koje je dalo neki rezultat za ubuduće.

GLAS: Prilično je jasno da je rad na "Srpskom Bogu" na neki način rad za svoju dušu, ali generalno kako izgleda raditi za strip-izdavače na ozbiljnim strip-tržištima. Koliko ostaje prostora za kreativnost umjetnika i koliko slobode autori imaju u strip-industriji?

SRETENOVIĆ: Svaka strip-scena ima neke svoje osobenosti i karakteristike, nešto po čemu se razlikuje od ostalih. Recimo Francuzi su detaljisti, vole bogat crtež, poštovanje faktografije i ostalog. Amerikanci veći akcenat bacaju na likove, dinamiku... Italijani su verovatno negde između. Ono što je zajedničko za svaku ozbiljnu strip-scenu je visoka profesionalnost i poštovanje zadatih rokova. Ako crtač kasni, onda kasni i kolorista, za njim upisivač slova i na kraju kasni strip. Što svakako nije dobro za biznis. Konkretno u mom slučaju ne mogu da kažem da sam nešto bio sputavan kada je riječ o kreativnosti. Manji izdavači daju više slobode, što je dobro za crtača. Ono što nije dobro se sastoji u tome što nisam mogao baš ni da iskažem neku kreativnost, zbog, vrlo često, slabunjavih scenarija i nedostatka oštrije uredničke kontrole.

GLAS: Kako Vam danas, kao čovjeku iz branše, djeluje stanje u devetoj umjetnosti, koliko ona ima snage i šanse da se prilagodi tehnologiji, banalizaciji kulture, manjku čitanosti, razvoju AI tehnika i da pronađe put do čitaoca?

SRETENOVIĆ: Vještačka inteligencija je realnost i neminovnost. Kako u mnogim drugim oblastima tako i u umetnosti. Izgleda mi i da se zbog toga podigla velika prašina, možda čak i preterano. Onako iskreno, kad je baš strip u pitanju, ne mislim da će ta vrsta tehnologije drastično uticati na suštinu. Kreativni ljudi imaju potrebu da stvaraju, a veštačka inteligencija je samo još jedan od modernih alata, koji, ako se koristi na pravi način, daje i pravi rezultat. Vreme će pokazati, a možda sam i preveliki optimista, ne znam. Ono što znam jeste to da je strip prilično žilava umetnost, jer uvek pronađe način opstanka i put do pravog čitaoca.

GLAS: Na srpskoj strip-sceni imamo jedan čudan paradoks, desetine odličnih crtača koji rade uglavnom vani, jake izdavače koji izbacuju stotine prevoda na godišnjem nivou i samo par albuma sa domaćim stripovima.

SRETENOVIĆ: Trenutno je situacija sa domaćim izdavaštvom zaista povoljna. Da je neko pre dvadesetak godina rekao da ćemo danas imati toliko ozbiljnih izdavača, verovatno niko ne bi poverovao u to. Toliko je izdanja da je skoro nemoguće sve ispratiti. Naravno, većinu tih stripova čine licencna izdanja, dok je broj domaćih zanemarljiv. Osim "Sistem komiksa", koji se jedini ozbiljnije bavi domaćom produkcijom, ostali to rade stidljivo na kašičicu ili ne rade uopšte. Suština problema je svakako u finansiranju projekata. Izdavaču je sigurnije i jeftinije da objavi licencni strip, koji ima neku zagarantovanu publiku, nego da ulaže mnogo više novca u nešto za šta nije siguran da će mu biti isplativo. To je jednostavno tako i nisam rekao ništa što već nije poznato. Ukrupnjavanje izdavačke scene je pozitivna stvar, kao i formiranje udruženja izdavača, odnedavno. Verujem da će iz svega toga proizići i nešto pozitivno, u vezi sa produkcijom domaćeg stripa.

GLAS: Sa ovom zanatskom kilometražom i stečenim iskustvom možete li odrediti gdje su Vaši crtački korijeni i šta biste preporučili kao neku obaveznu literaturu za svakog ljubitelja stripa?

SRETENOVIĆ: Kao klinac gutao sam sve od stripova što mi je dolazilo pod ruku. Zahvaljujući svom teči, koji je bio kolekcionar svega i svačega, tako i stripova, rano sam otkrio "Stripoteku" i sav kvalitetan sadržaj ove revije. Obožavao sam, a i danas isto, novinski strip, Ripa Kirbija, Stiva Kenjona, Hazarda, Fantoma... Tu je naravno bio nezaobilazni "Princ Valijant" pa "Konan" i tako dalje i tako dalje... Negde u osmom razredu sam skapirao da je "Korto Malteze" odličan strip, iako sam ga ranije zaobilazio u širokom luku (smijeh). Sa posebnom pažnjom sam se osvrtao na domaće autore poput Kerca i cele novosadske ekipe, Kordeja i svih ostalih koji su tada bili na početku ili u naponu snage. Tu je negde bila i "Boneli" produkcija, koju je bilo nemoguće zaobići. Sve u svemu, jedan lep period za konzumiranje stripova, jer je strip živeo na kiosku. Za razliku od danas, gde ga više imamo po knjižarama i striparnicama. Stripove i sada čitam koliko je moguće i u tome vidim neku pokretačku snagu u kreativnom smislu. Nove generacije čitaju neke druge stvari, što je normalno, jer i strip je evoluirao kao i sve ostalo. Na neki način sve ovo što sam pomenuo predstavlja odgovor i na poslednji deo pitanja u vezi sa obaveznom literaturom. Posebno za mlade koji se bave crtanjem i tek počinju ozbiljnije da ulaze u te vode. Klasičniji pristup je osnova svega, a posle ide stilizacija i razvijanje u nekom autorskom smeru...

Trilogija

GLAS: Priča iz albuma "Srpski Bog" planirana je kao trilogija, da bi bila zaokružena na pravi način, kako stoje stvari na tom polju?

SRETENOVIĆ: Ovih dana počinjemo sa nastavkom, pošto je kompletna priča u osnovi već napisana. Možda ćemo pridodati još jednog crtača, da bi sve to išlo brže, videćemo... Sam koncept priče je baš pogodan za tako nešto, jer se radnja dešava u različitim epohama, što smo i pomenuli. Ono što mogu da kažem sa sigurnošću je to da se priča u završnom albumu zaokružuje na pravi način i da čitaoci neće biti razočarani. Sada ostaje samo da to sve bude urađeno do kraja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.