Ивица Сретеновић, стрип-умјетник, за "Глас Српске": Подјела на партизане и четнике је данас смијешна

Рекао је ово за "Глас Српске" Ивица Сретеновић, познати српски стрип-цртач, објашњавајући како је настала идеја за албум "Српски Бог" ("Систем комикс"), који је након изласка подигао много медијске прашине, како квалитетом цртежа, тако и сценаријом, који се одвија у двије епохе пратећи главног јунака у садашњости и његовог претка, четничког капетана у Другом свјетском рату. Познати умјетник који годинама ради за свјетске стрип-издаваче каже да га је прича вратила на домаће тржиште.

- Што се тиче саме сарадње, није све тако лако ишло, посебно на почетку. Милош ми се јавио са жељом да, ако могу, погледам један његов сценарио и изнесем мишљење о њему. Благо је рећи да сам био шокиран када сам видео да ми је човек послао сценарио од 150 страна! Неки тамо тип, за кога никад нисам чуо, је лагано написао 150 страна сценарија, заокружио причу, објаснио ликове итд... Оно што ме је посебно повукло да се томе посветим је ентузијазам писца који је просто избијао из сваке странице, рекао је Сретеновић

ГЛАС: Ипак од добре идеје до врхунског дјела треба да буде сложено много других ствари, иначе бисмо стално читали и гледали ремек-дјела.

СРЕТЕНОВИЋ: Истина, иако је та прва рука сценарија имала доста почетничких мана, стереотипа, недостатака женских ликова и слично, препознао сам велики потенцијал који прича има у својој основи. Дао сам му пар савета у вези са поменутим, посебно нагласивши да причу подели у барем три дела... Ако мисли да уопште добије прилику да неко то уради и да буде објављено. Нисмо ми Италијани па да радимо стрипове од сто и кусур страна у комаду. Онда је уследило ново изненађење, када ми је по други пут послао причу, прерађену верзију. Сценарио је изгледао потпуно модерно, динамично, попуњених рупа где је фалило, тако да је она прва верзија сада изгледала само као добра скица. Тако је кренуло, једноставно морао сам то да радим...

ГЛАС: Једнако је занимљива и реакције на Ваш стрип, од бројних похвала за оригиналност и креативност до оптужби за ревизију историје, национализам и четништво. Дјелује помало трагикомично да се било какво умјетничко бављење са ЈВуО скоро 80 година након Другог свјетског рата овдје третира по идеолошким линијама.

СРЕТЕНОВИЋ: Што рече Дејан Стојиљковић, подела на четнике и партизане данас има смисла исто колико и подела на навијаче БСК-а и Југославије (смијех). Подигла се прилична прашина у бези са стрипом, истина, али ми смо то и очекивали. Да смо изненађени значило би да нисмо свесни окружења у којем живимо. Што наравно овде није случај. Сматрати да ако неко дело шаље антикомунистичку поруку аутоматски значи да је то пропагирање некаквог фашизма је погрешно на толико нивоа. Када бисмо сада о томе причали, потрошили бисмо превише времена, простора и удаљили бисмо се од главне теме, самог стрипа. Нисам присталица ни једне идеологије, јер сматрам да је њихова сврха постојања у суштини манипулација и завођење маса. Чак и када је добро замишљена, обично води ка неком централном мозгу, који све зна и за све се пита, култу личности, итд. То је једноставно неприхватљиво мом схватању политике и политичког уређења и тако сам размишљао откад знам за себе. Данас код просечног грађанина често можете чути мишљење да смо видели да демократија не ваља, да не постоји и слично. Тужна истина је да ми као друштво никад нисмо добацили ни близу тога о чему имамо мишљење. Имали смо само покушај, који је упуцан 2003. године. Све оно после тога је била само обична промена дресова и политиканство. Тачка. Овај стрип је фикција, у основи акциони трилер у садашњости, смештен у одређени историјски контекст кроз флешбекове. Тако би га требало посматрати, али свако има право на сопствено разумевање и тумачење.

ГЛАС: Колико је стрип који варира кроз неколико жанрова био изазован у занатском смислу за Вас као цртача, радња се дешава у двије епохе, на различитим локацијама, колико је требало припрема и истраживања ради увјерљивости у визуелном смислу?

СРЕТЕНОВИЋ: Изазов је свакако био велики, што због комплексности приче, саме теме, што због различитих амбијената и епоха у оквиру којих се креће радња. Срећом да данас имамо интернет па нам је много тога доступно. Овде ћу се дотаћи дела за који ми није била довољна доступност слика са интернета. Посебан изазов је био на прави начин конструисати део радње који се дешава у Ужицу 1941. и ликвидацију академског сликара Михаила Миловановића од стране партизана. Дражен Ковачевић, који је улепшао ово издање фантастичном насловницом (бескрајно хвала!), ме је повезао са Душком Гогићем, фотографом из Ужица. Душко ме је затрпао са скоро три гиге слика старог Ужица, тако да сам одједном имао материјала довољно да покријем читав албум, само да се комплетна радња одигравала у Ужицу. Још једном, хвала Дуле!

ГЛАС: Генерално занимљив је Ваш избор "домаћих тема и сарадника" од "Линија фронта" преко "Дугих ноћи и црних застава" до "Српског Бога", на неки начин све теме у вези са српском историјом. Како бирате те сарадње и колико су Вам оне креативни предах у односу на оно што радите у иностранству?

СРЕТЕНОВИЋ: Некако ми изгледа као да су теме пре бирале мене него ја њих (смијех). Опет, кад мало боље размислим, увек су ме вукле домаће теме. Још ми је најдражи стрип на којем сам радио, прича стара више од 20 година. Реч је о стрипу "Здухаћ" који сам реализовао заједно са двојицом драгих пријатеља Мирољубом Антонијевићем - Микијем и Александром Јаковљевићем - Алексом, а бави се домаћом митологијом. Једном ћу се вратити томе, сигурно. Када ме је Игор Марковић из "Систем комикса" питао за сарадњу на "Линијама фронта" прихватио сам без размишљања, иако сам у том тренутку био прилично заузет радом напољу. Била је велика част бити део тог пројекта. Прво због теме, а онда и због тога што сам био позван међу првима у тој групи озбиљних аутора. То је можда било прво признање и доказ да све оно што сам радио пре није било узалуд. Додељена ми је прича "Хомо хомини лупус ест", сјајна сценаристичка бравура Павла Зелића. Врхунац овог пројекта је била изложба у Паризу, у којој сам учествовао са четири табле из овог стрипа, на шта сам посебно поносан. Онда су дошле "Дуге ноћи и црне заставе", као неки нормалан след догађаја. Рад на стрип-адаптацији тако популарне књиге са звездом попут Дејана Стојиљковића је носио велику дозу одговорности и изазова. Срећа нисам био потпуно сам у томе. Алекса Гајић, Иван Стојковић и Тиберију Бека су преузели део терета на себе, тако да сматрам да смо као тим сасвим коректно изнели све то.

У свим овим случајевима, рачунајући и "Српског Бога", превагу да бих то уопште и радио су однеле теме и квалитет сценарија. Све је то доста боље написано од онога што сам до тада радио за Американце. Тако да је, у креативном смислу, рад на домаћим пројектима увек прави и позитиван предах за мене.

ГЛАС: Кад помињемо иностранство, припадате корпусу јако цијењених српских цртача који раде вани од Европе до Америке. Како је текао тај Ваш пут од заљубљеника у стрип из Трстеника преко рада за македонске и српске часописе до рада за америчке издаваче?

СРЕТЕНОВИЋ: Проблем моје генерације и блиских мојој је то што ми скоро да нисмо имали где да објављујемо овде код нас. Добра ствар је развој интернета. Да није било тога, данас се вероватно и не бих озбиљно бавио цртањем. Могло би се рећи да је пут текао некако обрнуто него што би било реално очекивати. Још једна отежавајућа околност је била и то што сам цртач из провинције. Теже је било повезати се са правим људима него што би било да сам, на пример, живео у Београду или Новом Саду. Званично, прве стрипове сам објавио у иностранству, пошто Македонија данас то јесте. Увек истичем Ванета Трајкова као једног од кључних људи захваљујући коме се и данас бавим стрипом. Алексу и мени је пружио шансу да будемо објављивани у његовом "Креатору" онда кад нико овде у Србији није то препознао. Једноставно, то је чињеница. Мени је то дало јак ветар у леђа да кренем даље и да не одустајем. Временом сам стигао до рада у америчкој независној продукцији, где сам радио на неким мање или више успешним насловима попут ових које сте поменули. Елем, тај рад је испунио сврху, колико у финансијском делу, можда још и више у континуираном раду и напредовању. Један од резултата тога је и контакт са "Марвелом", за који сам урадио чак три пробе. До сарадње није дошло, из неких оправданих разлога, рекао бих. Али не жалим уопште, јер је то такође било велико искуство које је дало неки резултат за убудуће.

ГЛАС: Прилично је јасно да је рад на "Српском Богу" на неки начин рад за своју душу, али генерално како изгледа радити за стрип-издаваче на озбиљним стрип-тржиштима. Колико остаје простора за креативност умјетника и колико слободе аутори имају у стрип-индустрији?

СРЕТЕНОВИЋ: Свака стрип-сцена има неке своје особености и карактеристике, нешто по чему се разликује од осталих. Рецимо Французи су детаљисти, воле богат цртеж, поштовање фактографије и осталог. Американци већи акценат бацају на ликове, динамику... Италијани су вероватно негде између. Оно што је заједничко за сваку озбиљну стрип-сцену је висока професионалност и поштовање задатих рокова. Ако цртач касни, онда касни и колориста, за њим уписивач слова и на крају касни стрип. Што свакако није добро за бизнис. Конкретно у мом случају не могу да кажем да сам нешто био спутаван када је ријеч о креативности. Мањи издавачи дају више слободе, што је добро за цртача. Оно што није добро се састоји у томе што нисам могао баш ни да искажем неку креативност, због, врло често, слабуњавих сценарија и недостатка оштрије уредничке контроле.

ГЛАС: Како Вам данас, као човјеку из бранше, дјелује стање у деветој умјетности, колико она има снаге и шансе да се прилагоди технологији, банализацији културе, мањку читаности, развоју АИ техника и да пронађе пут до читаоца?

СРЕТЕНОВИЋ: Вјештачка интелигенција је реалност и неминовност. Како у многим другим областима тако и у уметности. Изгледа ми и да се због тога подигла велика прашина, можда чак и претерано. Онако искрено, кад је баш стрип у питању, не мислим да ће та врста технологије драстично утицати на суштину. Креативни људи имају потребу да стварају, а вештачка интелигенција је само још један од модерних алата, који, ако се користи на прави начин, даје и прави резултат. Време ће показати, а можда сам и превелики оптимиста, не знам. Оно што знам јесте то да је стрип прилично жилава уметност, јер увек пронађе начин опстанка и пут до правог читаоца.

ГЛАС: На српској стрип-сцени имамо један чудан парадокс, десетине одличних цртача који раде углавном вани, јаке издаваче који избацују стотине превода на годишњем нивоу и само пар албума са домаћим стриповима.

СРЕТЕНОВИЋ: Тренутно је ситуација са домаћим издаваштвом заиста повољна. Да је неко пре двадесетак година рекао да ћемо данас имати толико озбиљних издавача, вероватно нико не би поверовао у то. Толико је издања да је скоро немогуће све испратити. Наравно, већину тих стрипова чине лиценцна издања, док је број домаћих занемарљив. Осим "Систем комикса", који се једини озбиљније бави домаћом продукцијом, остали то раде стидљиво на кашичицу или не раде уопште. Суштина проблема је свакако у финансирању пројеката. Издавачу је сигурније и јефтиније да објави лиценцни стрип, који има неку загарантовану публику, него да улаже много више новца у нешто за шта није сигуран да ће му бити исплативо. То је једноставно тако и нисам рекао ништа што већ није познато. Укрупњавање издавачке сцене је позитивна ствар, као и формирање удружења издавача, однедавно. Верујем да ће из свега тога произићи и нешто позитивно, у вези са продукцијом домаћег стрипа.

ГЛАС: Са овом занатском километражом и стеченим искуством можете ли одредити гдје су Ваши цртачки коријени и шта бисте препоручили као неку обавезну литературу за сваког љубитеља стрипа?

СРЕТЕНОВИЋ: Као клинац гутао сам све од стрипова што ми је долазило под руку. Захваљујући свом течи, који је био колекционар свега и свачега, тако и стрипова, рано сам открио "Стрипотеку" и сав квалитетан садржај ове ревије. Обожавао сам, а и данас исто, новински стрип, Рипа Кирбија, Стива Кењона, Хазарда, Фантома... Ту је наравно био незаобилазни "Принц Валијант" па "Конан" и тако даље и тако даље... Негде у осмом разреду сам скапирао да је "Корто Малтезе" одличан стрип, иако сам га раније заобилазио у широком луку (смијех). Са посебном пажњом сам се освртао на домаће ауторе попут Керца и целе новосадске екипе, Кордеја и свих осталих који су тада били на почетку или у напону снаге. Ту је негде била и "Бонели" продукција, коју је било немогуће заобићи. Све у свему, један леп период за конзумирање стрипова, јер је стрип живео на киоску. За разлику од данас, где га више имамо по књижарама и стрипарницама. Стрипове и сада читам колико је могуће и у томе видим неку покретачку снагу у креативном смислу. Нове генерације читају неке друге ствари, што је нормално, јер и стрип је еволуирао као и све остало. На неки начин све ово што сам поменуо представља одговор и на последњи део питања у вези са обавезном литературом. Посебно за младе који се баве цртањем и тек почињу озбиљније да улазе у те воде. Класичнији приступ је основа свега, а после иде стилизација и развијање у неком ауторском смеру...

Трилогија

ГЛАС: Прича из албума "Српски Бог" планирана је као трилогија, да би била заокружена на прави начин, како стоје ствари на том пољу?

СРЕТЕНОВИЋ: Ових дана почињемо са наставком, пошто је комплетна прича у основи већ написана. Можда ћемо придодати још једног цртача, да би све то ишло брже, видећемо... Сам концепт приче је баш погодан за тако нешто, јер се радња дешава у различитим епохама, што смо и поменули. Оно што могу да кажем са сигурношћу је то да се прича у завршном албуму заокружује на прави начин и да читаоци неће бити разочарани. Сада остаје само да то све буде урађено до краја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.