Зашто је понедјељак најтежи послије помјерања сата

Љетње рачунање времена почиње ноћас, у недјељу, 29. марта тако што часовнике помјерамо за један сат унапријед, са два на три.

Наизглед ситна промјена на сату представља озбиљан изазов за наш организам и свакодневицу. Како помјерање сата утиче на мозак, сан и здравље, за РТС је појаснио др Драган Хрнчић, неурофизиолог и стручњак за поремећаје спавања.

Утицај и на психу и на физичко стање

- Промене временских прилика, посебно дуготрајне падавине, у комбинацији са померањем сата, могу да утичу и на психу и на физичко стање. Често се јављају промене расположења и осећај благог пада енергије -  објашњава др Драган Хрнчић.

Иако се помјерање сата код нас спроводи већ четири деценије, све више пажње

Сам чин помјерања сата често не дјелује драматично, али посљедице постају видљиве већ на почетку радне недјеље.

- У недељу нећемо толико осетити, јер ћемо се пробудити у складу са својим биолошким сатом, али већ сутрадан долази до судара биолошког и друштвеног ритма. У понедељак ћемо морати да се пробудимо у складу са својим друштвеним сатом… и схватићемо да смо украли један сат од спавања и ноћи, и додали га дану - напомиње неурофизиолог.

Посљедице су, како истиче, примјетне код већине људи.

- То је дан у коме ћемо имати највише последица – бићемо уморнији, поспанији и имаћемо мање енергије – каже он.

Ко најтеже подноси промјену

Иако је ријеч о помјерању од само једног сата, наглапава он, ефекат на организам није занемарљив, јер помјерамо цијео биолошки ритам.

Најосјетљивије групе су људи са одређеним навикама и здравственим стањима.

- Најтеже ће поднети особе које спадају у такозвани касно вечерњи хронотип – „сове“, којима је и иначе тешко да устају рано - додаје Хрнчић.

Посебно су изложени и адолесценти, али и хронични болесници.

- Адолесценти имају померену фазу спавања и сада ће морати још раније да устају. Хронични болесници имају смањен адаптациони капацитет – појашњава.

Додатно, проблеми су израженији код оних који раде у смјенама.

- Људи који често мењају смене имају највеће проблеме са циркадијалним ритмом – истакао је Хрнчић.

Како се адаптирати

Иако је адаптација релативно кратка, нагла промјена може да буде изазов.

- Промена ће трајати највише до седам дана, али је проблем што се деси нагло -  каже Хрнчић.

Зато се препоручује постепена припрема.

- Можемо да ублажимо прелазак ако пар дана раније почнемо да померамо време спавања у мањим интервалима – наглашава-

Посебно је важно избјегавати навике које додатно ремете сан.

- Људи често посегну за већом количином кафе или одспавају поподне, уместо 20 минута, сат или два и тиме додатно помере успављивање увече, што није циљ – упозорава Хрнчић.

Кључну улогу има и свјетлост.

- Наш организам не мери време часовником, него светлошћу. Важно је да током дана будемо изложени светлости, а увече да створимо мрак – та смена „навија“ наш биолошки сат - објашњава др Хрнчић.

Прољећни умор или здравствени проблеми

Период промјене сата често се поклапа са такозваним прољећним умором, што може да збуни многе.

- Пролећни умор може да траје две до три недеље, до максимално месец дана - каже Хрнчић.

С друге стране, ефекти помјерања сата су краткотрајни. Ако тегобе трају дуже, потребно је потражити узрок.

- Ако симптоми перзистирају, то више није ни пролећни умор ни померање сата – треба тражити узрок, било да је у питању поремећај спавања или нешто друго, попут анемије – објашњава Хрнчић.

У покушају да ублаже тегобе, многи се окрећу суплементима.

- Најчешће се узима мелатонин, који је постао веома популаран - каже др Хрнчић. Међутим, упозорава, то није рјешење за све.

- Ако немате јасне индикације, он неће имати ефекат“, а чест проблем је и неправилна употреба. Људи греше са дозирањем и временом узимања, а истовремено занемарују основне навике за квалитетан сан. Не треба га узимати без консултације са лекаром, посебно ако се користе други лекови – упозорава Хрнчић.

Да ли природно љетње или зимско вријеме

Коначно, питање које се често поставља јесте – да ли је овај систем у складу са нашим биолошким ритмом.

- Сматрамо да је зимско рачунање времена природније за наш организам - наводи Хрнчић.

Проблем љетњег времена је, како објашњава, у јутарњем мраку.

- Често се будимо пре изласка сунца, што није у складу са биолошким ритмом. Зато се саветује постепено прилагођавање. Треба лећи као и обично, али се полако прилагођавати новом ритму - саветује др Драган Хрнчић.

Помјерање сата, иако дјелује као мала промјена, за организам представља озбиљан тест. Добра вијест је да се већина људи прилагоди у року од неколико дана – уз мало пажње, свјетлости и добрих навика сна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.