Узроци због којих птица губи перје

Птице се природно митаре, што значи да старо перје отпада и да расте ново. Овај процес је сасвим уобичајен и није забрињавајући све док птица једе нормално, понаша се мирно и не показује додатне симптоме.

Међутим, ако запазите да птица губи перје ван периода митарења, перје опада на већим површинама или да се појављују голи дијелови коже без уобичајеног процеса израстања, то су сигнали да нешто није у реду са здрављем или добробити птице.

Постоји много разлога због којих птица-љубимац може да изгуби перје.

Ако перје опада изнутра (птица не чини то сама), узрок може бити вирусна инфекција (код опасних болести перја и кљуна), инфекције бактеријама, гљивицама или паразитима, неадекватна исхрана, хормонски проблеми, болести јетре, бубрега, дигестивног тракта и друге системске болести.

Перје страда и кад птица живи у неодговарајућим условима: сува средина у стану (недостатак влаге), недостатак свјеже воде и правилне исхране, недовољно излагање свјетлости, премали кавез, досада, мањак стимулације.

Све то утиче на кожу, перје постаје крхко, слабије се регенерише и може да опада само од себе или пак постаје крто.

Понашање познато као деструктивно чупање перја означава ситуацију у којој птица повлачи или грицка своје перје, најчешће у предјелу груди, крила или ногу, чиме изазива оштећења, ћелавост, ране, па и инфекције.

Код неких папагаја, поготово великих, интелигентних врста које имају потребу за друштвом и стимулацијом, овај проблем често је узрокован досадом, усамљеношћу, стресом, промјеном окружења, мањком пажње, недостатком друштва или монотонијом.

Али, ова појава не мора увијек да буде само понашање: чупање перја може бити одговор на свраб, бол и инфекцију, јер птица покушава да ублажи непријатност, па чупа перје.

Зато су код сваке сумње на чупање неопходни медицински прегледи.

Третман и лијечење опадања перја птице

Када примијетите да перје опада ван сезоне или да птица чупа перје, посјетите ветеринара специјалисту за птице.

Дијагноза почиње узимањем детаљне анамнезе: када је проблем почео, какви су услови у кавезу, исхрана, промена хране, стреса, социјалних услова и физичким прегледом птице.

Могуће је да ветеринар препоручи лабораторијске претраге: анализе крви, испитивање измета, кожних брисева, микроскопско испитивање перја, биопсију коже или перја, рендгенске снимке, по потреби и тестове на вирусе, паразите, гљивице, бактерије.

Ако је узрок проблема нутритивне природе, потребно је кориговање исхране. Ако је ријеч о паразитима или инфекцији, слиједи специфична терапија (антипаразитска, антибиотицима, лијековима за кожу). Ако се ради о проблему понашања, третман је компликованији: понекад промјене у средини, више стимулације, промјена режима, социјализација, играчке, интеракција и у неким случајевима терапија лијековима, али све под надзором ветеринара.

Најважније је да се реагује брзо и обрати пажња на прве знакове: ненормално опадање перја, огољена поља коже, ожиљке, промјене на кожи, летаргију или промјене у понашању птице.

Редовно одржавање хигијене кавеза, квалитетна и разноврсна исхрана и одговарајућа стимулација (играчке, интеракција, промјена окружења), значајно смањују шансу да птица развије поремећај.

Ако птица живи сама, размислите о друштву (друга птица) или додатним начинима стимулације, јер самоћа и досада представљају главне узроке деструктивног чупања перја.

У случају озбиљнијих оштећења, обавезно се обратите ветеринару, јер без одговарајуће дијагнозе и третмана проблем може да се погорша, па чак и да угрози живот птице, преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.