У јуну славимо три славе: Ова је најважнија за Србе

Г.С.
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Агенције

Крсне славе обиљежавају само Срби и представљају спој духовности, породичног наслијеђа и културног богатства.

Списак слава у мају 2026. године

Током јуна, вјерници славе три крсне славе, а за сваку од њих везују се посебни обичаји и вјеровања.

Свети цар Константин и царица Јелена (3. јун, среда)

За дан Светог цара Константина и царице Јелене везују се вјерско-историјска прича и обичаји. 

Овај празник славимо због Миланског едикта, који је цар Константин донио 313. године, окончао прогон хришћана и дао им слободу, због његове мајке царице Јелене. За Константина се везује и сазивање Првог васељенског сабора у Никеји 325. године- због раздора у Цркви који је изазвала појава јеретика Арија. На Сабору је осуђена јерес, а утврђено православље.

Мајка цара Константина, царица Јелена, борила се за веру Христову. Пронашла је Часни Крст Господњи, саградила цркву Васкрсења на Голготи и бројне цркве на Светој земљи.

На тај дан треба отићи у цркву и запалити свећу за мученике који су свој живот дали у одбрани хришћанства. На тај дан треба се и светом црквеном водицом, како би се тело очистило од болести.

Свети пророк Јелисеј (27. јун, субота)

Пророк Јелисеј живео је 900 година пре Христа и био је наследник престарелог пророка Илије, по вољи Господа.

Раздвојио је воду у Јордану као Мојсије у Црвеном мору, горку воду у Јерихону учинио је питком, умножио уље у лонцу сиромашне удовице, Соманићанки васкрсао умрлог сина и читио још многа чуда.

Крсна слава Свети пророк Јелисеј посебно је важна за људе који пате од очних болести. Веровање каже да се данас не ради у пољу осим сетве проса. Зато се каже: "Јелисеје просо сије, иде Вида да обиђе".

Свети мученик Кнез Лазар и сви Свети мученици српски - Видовдан (28. јун, недјеља)

Видовдан је верски и државни празник, који се сматра празником над празницима! Бројни догађаји из српске историје везују се за 28. јун. Најпре Косовски бој 1389. године, због кога се преплићу историја и народна веровања и обичаји. 

На Видовдан 1914. године, Гаврило Принцип, убио је Франца Фердинанда Хабзбуршког, престолонаследника Аустроугарске, што је искоришћено као изговор за почетак Првог светског рата.

Након пет година од убиства Франца Фердинанда, на исти дан, потписан је Версајски мировни споразум, између земаља Антанте и Немачке, виновнице Првог светског рата. Затим, уставотворна је Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је први Устав заједничке дрзаве, Видовдански устав, на данашњи празник 1921. године, као и многи други догађаји.

Народ се на Видовдан умива и пева "Ој Видове, Видовдан, што ја очима видео, то ја рукама створио".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.