Реченице које требамо избјегавати у комуникацији с дјецом

Однос између родитеља и дјетета темељи се на ријечима - начин на који говоримо обликује начин на који дијете види себе и свијет око себе.

Иако већина родитеља жели најбоље, понекад у журби, умору или фрустрацији изговарају реченице које могу оставити дубљи траг него што можда мисле. Такве ријечи не морају бити грубе ни намјерне да би биле штетне - довољан је тон, контекст или понављање да се дијете почне осјећати мање вриједним или недовољно добрим.

"Престани плакати, није то ништа страшно"

Када дијете показује тугу или страх, родитељи често желе умирити ситуацију ријечима попут ове. Иако је намјера добра, порука коју дијете прима може бити да његови осјећаји нису важни. Тиме се дијете учи потискивати емоције умјесто да их разумије и изрази. Тијеком времена може почети вјеровати да мора скривати оно што осјећа како би било "добро".

Стручњаци упозоравају да овакве реченице поткопавају емоционални развој. Препоручују да се умјесто негирања осјећаја дјетету помогне именовати их: "Видим да си тужан, можемо разговарати о томе”.

"Зашто не можеш бити више као брат/сестра?"

Поређења међу дјецом могу дјеловати као потицај, али у стварности често изазивају осјећај срама и неадекватности. Дијете које се стално упоређује с другима почиње вјеровати да није довољно добро и да мора бити неко други да би заслужило љубав. То може нарушити однос међу браћом и сестрама и створити трајне несигурности, преноси Индеx.хр.

Различити савјетници објашњавају да свако дијете има свој темпо и снаге које треба препознати. Умјесто поређења, препоручују усмјеравање пажње на дјететов труд и напредак, на примјер: "Поносна сам јер си се толико потрудио."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.