Славимо Светог Трифуна: Шта значи празник вина и лозе и зашто је истог дана кад и Валентиново

Српска православна црква и њени вјерници данас, 14. фебруара, славе Светог Трифуна – светитеља кога народ од давнина поштује као заштитника виноградара, пољских радова и плодне године.

Овај датум је посебан јер се у већем дијелу свијета истог дана слави и Дан заљубљених – Валентиново, па 14. фебруар спаја симболику вина, природе и љубави.

Шта треба да знате

• Свети Трифун је заштитник винограда, усјева и рода
• празник означава почетак радова у виноградима
• народ вјерује да показује каква ће бити година
• у неким крајевима је и крсна слава
• исти дан у свијету се слави Валентиново

Свети Трифун – светац скромног живота и велике вјере

Према предању, Свети Трифун рођен је у селу Кампсади у Фригији, од сиромашних родитеља. Као дјечак чувао је гуске, али је убрзо постао познат по дару да исцјељује људе и стоку и да изгони зле духове.

Најпознатија прича говори да је излијечио кћерку римског цара Гордијана. Иако је за то био богато награђен, све је подијелио сиромашнима и наставио скроман живот.

Када је на власт дошао цар Декије, започели су прогони хришћана. Трифун је ухапшен и мучен, али је остао чврст у вјери. Свети Трифун је, према предању, сва мучења поднио са великом радошћу говорећи: "О, кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!"

Погубљен је 250. године, када је имао само 18 година. Сахрањен је у родном мјесту, а његове мошти су касније пренесене у Цариград. Глава светитеља донесена је у Котор, гдје се и данас чува у Цркви Светог Трифуна.

Празник који означава почетак виноградарске године

Свети Трифун је посебно поштован међу виноградарима, јер се његов празник сматра почетком новог циклуса у природи.

Према ријечима етнолога и музејског савјетника Саше Срећковића из Етнографског музеја у Београду, овај дан симболично означава буђење лозе и почетак пољских радова.

Најважнији обичаји на Трифундан

• виноградари одлазе у винограде већ ујутру
• орезује се бар један чокот лозе
• лоза се залива вином за добар род
• изговарају се молитве за плодну годину
• често се организују окупљања виноградара

Због ових обичаја, у појединим крајевима Свети Трифун познат је као Орезач или Зарезој.

Различити обичаји

Иако је основна симболика празника иста, локална традиција доноси различите обичаје.

У шумадијским селима Трифундан је био завјетни дан, јер се вјеровало да светац штити село од временских непогода и штеточина. У неготинском крају постојао је обичај да труднице симболично орезују лозу, вјерујући да ће виноград боље родити.

У појединим мјестима овај празник се слави и као крсна слава. Домаћин, познат као „подрумар“, припрема славски колач и дочекује госте, а та част се сваке године преноси на другог домаћина.

Шта се традиционално припрема за славу

На столу се најчешће налазе:

• виноградска погача
• жито
• вино као главни симбол празника

Ако дан није постан:

• виноградски гулаш
• пилетина или ћуретина у винском сосу
•  

Ако је пост:

• риба припремљена у вину
• друга посна јела

Вјеровања о времену и роду

• Свети Трифун у народу се доводи у везу и са временском прогнозом.
• Постоје и старе изреке које се и данас често помињу:
• „На Тришиндан ведро – биће суше“
• „Пашће киша о Триши – биће родно“

Вјерује се да сунчан дан најављује сушну годину, док киша или мраз значе добар принос воћа и усјева. По народном календару, овим празником завршава се зима и почиње период од четири дана који се називају Тривунци.

Валентиново – други празник истог датума

Док православни вјерници славе Светог Трифуна, у многим земљама 14. фебруар је Дан заљубљених.

Празник носи име по свештенику Валентину из трећег вијека, који је, према легенди, тајно вјенчавао парове упркос забрани римског цара Клаудија Другог. Због тога је ухапшен и погубљен 269. године, управо на овај датум.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.