Света Петка не опрашта овај гријех: Шта сутра никако не смијете радити

Сутра, у уторак, 27. октобра, слави се Света Петка, велики женски празник који се у српским домовима дочекује са много побожности. Наши стари су вјеровали да овај дан треба сачувати само за искрену молитву, а све што радите на тај велики дан „везујте за небо“.

Једна ствар се тог дана сматра гријехом који се не прашта лако.

Жене би требало да се посвете молитви и добрим дјелима, за здравље и срећу своје породице и дјеце. Ко то занемари, ризикује мир у кући.

Шта се на Свету Петку никако не смије радити

На Свету Петку се не раде тешки физички послови. Руке тог дана мирују, а мисли и душа своде се само на молитву. Нема прања, рибања ни тешког рада у дворишту, јер се вјерује да тај труд не доноси благослов.

Они који имају здравствених проблема требало би да се умију освештаном водом из цркве или са извора Свете Петке који се налази у околини Београда. Поред храмова посвећених овој светитељки често теку извори љековите воде, а људи је узимају са вјером да ће им залијечити ране и сачувати их од болести.

Обичај је и да вјерници код куће запале тамјан, окаде сваку собу и цијели дан проведу у молитви. Мирис тамјана који се шири станом за многе је први знак да је празник почео.

Из свега овога се види шта је стварно важно. Забрана рада није казна него позив да се застане. Један дан у години ослобађа се од обавеза да би се оставило мјеста за породицу, молитву и бригу о дјеци. Зато стари кажу да домаћица која тог дана мирује чува здравље цијеле куће.

Два датума која православци не пропуштају

Света Петка се празнује 27. октобра, а пренос њених моштију из Бугарске у Србију обиљежава се 8. августа. Оба датума имају посебно мјесто у црквеном календару.

Света Параскева рођена је у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, крајем десетог или почетком 11. вијека. Потицала је из богате и побожне породице. Имала је брата Јевтимија, који се веома млад замонашио и касније постао епископ Мадитски.

Побожна је била још као дјевојчица, док је са мајком одлазила у цркву. Када су јој родитељи умрли, пожељела је подвижнички живот. Напустила је родитељски дом и отишла у Цариград, гдје се замонашила у цркви Свете Софије, а затим се упутила у Јорданску пустињу.

Према предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту, молитви и самоћи. Предање каже и да јој се у сну јавио анђео и послао је назад у отаџбину да шири Христову вјеру. Зато је на иконама видимо у монашкој одјећи, са крстом у руци.

Дуго путовање моштију Свете Параскеве

На њеном гробу догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен је 1238. године, како једни кажу отео, а други тврде само пренио, мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Када су Турци освојили Бугарску, мошти су по наређењу султана Бајазита пренесене у молдавски град Јаши.

Кнегиња Милица успјела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици на Калемегдану. Султан Сулејман Други однио је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград.

Коначно, 1641. године цариградски патријарх Партеније поклонио их је молдавском кнезу Василију Лупулу. Он их је пренио у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, гдје се налазе и данас.

Ово путовање кроз вијекове говори колико је Света Петка била важна. Цареви, султани и кнегиње жељели су да њене мошти буду код њих. За Београд је остала посебно везана, преко Ружице и извора који и данас привлачи вјернике.

Када вам се Света Петка јави у сну

Према народном вјеровању, Света Петка се вјерницима често јавља у сну из два разлога. Може да донесе утјеху и добре вијести, а може да буде и упозорење да правимо грешке, преноси Крстатица.

У оба случаја, ако вам ова светитељка дође у сан, то може само изаћи на добро. Упозорење је прилика да се нешто исправи, а утјеха знак да нисте сами.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.