Фото: Риа Новости
| Путинова кћи предводи борбу против старења
МОСКВА - Русија улаже милијарде долара у научна истраживања усмјерена на успоравање старења и продужење људског животног вијека, а једну од кључних улога у тим напорима има ендокринолог Марија Воронцова, најстарија кћи предсједника Владимира Путина, пишу британски "Тајмс" и француски "Монд" и "Фигаро".
Програм обухвата широк спектар медицинских иновација.
Воронцова (41) руководи Институтом за истраживање и медицинско образовање на Московском државном универзитету и надгледа државне програме посвећене борби против старења.
Према писању "Монда", она је укључена у пројекте који обухватају генску терапију, трансплантацију органа и ксенотрансплантацију, односно пресађивање животињских ћелија или ткива људима.
Воронцова, заједно са браћом Михаилом и Јуријем Коваљчуком, дугогодишњим Путиновим сарадницима, учествује у пројектима које држава финансира са око 26 милијарди долара.
У оквиру тог програма је 19. октобра у Сколкову, центру за развој нових технологија западно од Москве, отворена нова лабораторија посвећена истраживању дуговјечности.
Говорећи на отварању лабораторије, Воронцова је рекла да медицина мора да учини више како би продужила људски живот, оцјенивши да је "страх од смрти универзалан".
Истовремено је навела да значајнији резултати у овој области неће бити остварени прије наредних 10 до 20 година.
Према плановима које описују француски и британски листови, прва фаза програма подразумијева продужење просјечног животног вијека у Русији на између 85 и 90 година, уз здраву исхрану, физичку активност и редовне здравствене прегледе. Дугорочнији циљ је помјерање граница природног животног вијека примјеном генске терапије, трансплантације органа, развоја ткива и других напредних медицинских технологија.
Истраживања обухватају и развој такозваних лијекова против старења, генске терапије усмјерене на ћелијске механизме повезане са старењем, као и производњу ткива и органа уз помоћ 3Д штампања.
Воронцова, међутим, признаје да су досадашњи резултати ограничени и да ће за значајнији напредак бити потребно вријеме.
Путин је 2024. године најавио национални пројекат здравствених технологија вриједан око 26 милијарди долара, усмјерен на примјену медицинских иновација ради побољшања здравља становништва и продужења животног вијека.
У програм су укључени бројни научници и утицајне личности, међу којима су Михаил и Јуриј Коваљчук, који имају блиске везе са руским предсједником.
"Монд" указује на парадокс великих улагања у продужење живота у тренутку када Русија води рат у Украјини, док просјечан животни вијек мушкараца у земљи износи око 67 година, а жена око 78 година. Лист наводи да су високе стопе смртности додатно погоршане пандемијом ковида-19 и посљедицама рата.
"Тајмс" посебну пажњу посвећује политичком контексту истраживања, наводећи да Путин, према уставним измјенама, може да остане на власти до 2036. године, када би имао 83 године.
Међутим, ниједан од три листа не наводи доказе да је програм продужења живота посебно осмишљен како би предсједнику Русије омогућио да дуже остане на власти.
Путин је у септембру 2025. године разговарао са предсједником Кине Си Ђинпингом о могућностима продужења људског живота захваљујући напретку биотехнологије, при чему је поменута и могућност достизања веома дугог животног вијека, односно бесмртности.
Руски програм, према оцјенама британских и француских листова, представља дио шире стратегије развоја биотехнологије и медицинских иновација, али стварни домети технологија за значајно продужење људског живота за сада нису потврђени.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.