У недјељу помјерамо казаљке уназад: Додатни сат сна, али и промјене које утичу на здравље

Крајем октобра поново прелазимо на зимско рачунање времена, што значи да нас очекује већ добро позната јесења промјена – враћање казаљки на сату један сат уназад. Иако ће многи овај прелазак дочекати са задовољством јер ће имати прилику да дуже спавају, промјена истовремено означава и почетак периода у којем ће мрак падати раније, а дневног свјетла бити све мање.

У ноћи између суботе, 24. октобра, и недјеље, 25. октобра, у 3.00 часа послије поноћи казаљке треба вратити један сат уназад, на 2.00 часа. То значи да ће та ноћ трајати сат дуже, што многима пружа прилику за додатни одмор.

Ипак, промјена времена није само питање подешавања сатова. Она утиче и на свакодневне навике, распоред спавања, осјећај умора и прилагођавање организма новом ритму дана и ноћи.

Зашто се ове године сат помјера 25. октобра?

Овогодишњи прелазак на зимско рачунање времена пада 25. октобра, што је најранији могући датум за ову промјену у календарском распореду који се примјењује у Европи.

Правило је једноставно: сат се помјера два пута годишње. Посљедње недјеље у марту казаљке се помјерају један сат унапријед, чиме почиње љетно рачунање времена, док се посљедње недјеље у октобру враћају један сат уназад.

Иако се већ годинама воде расправе о укидању сезонског помјерања сата, јединствено рјешење на нивоу Европске уније није усвојено. Због тога се ова пракса наставља и ове године.

Идеја о бољем искоришћавању дневног свјетла постоји вијековима. Бенџамин Френклин је још 1784. године писао о могућности уштеде свијећа бољим усклађивањем дневних активности са сунчевом свјетлошћу. Савремена пракса сезонског помјерања сата, међутим, развијала се знатно касније, а увођење јединствених правила у Европи имало је за циљ и лакше усклађивање саобраћаја, трговине и других прекограничних активности.

Да ли ће се сат на телефону помјерити аутоматски?

Већина савремених мобилних телефона, рачунара и других уређаја повезаних на интернет аутоматски ће прећи на зимско рачунање времена, под условом да су исправно подешени временска зона и аутоматско ажурирање времена.

С друге стране, зидне сатове, ручне сатове и друге уређаје који немају аутоматско подешавање потребно је ручно помјерити.

Важно је имати на уму да враћање казаљки не значи да се јесен завршава нити да се тиме мијења дужина дана у астрономском смислу. Оно само мијења начин на који се часови дневног свјетла распоређују у односу на службено вријеме.

Раније пада мрак, а јутра постају свјетлија

Једна од најпримјетнијих посљедица преласка на зимско рачунање времена јесте ранији залазак сунца према часовнику. То ће нарочито осјетити они који раде до касних послијеподневних часова, ученици који се враћају из школе, као и сви који су навикли да слободно вријеме проводе на отвореном.

Иако ће јутра у почетку бити свјетлија него прије помјерања сата, дани ће се и даље природно скраћивати све до зимског солстиција, односно најкраћег дана у години, који наступа у децембру.

Мање дневног свјетла може утицати на организацију свакодневних обавеза, физичку активност и расположење. Због тога се многи током јесени и зиме осјећају уморније или имају мање мотивације за активности након посла.

Како помјерање сата утиче на организам?

Људски организам функционише према унутрашњем биолошком сату, који регулише бројне физиолошке процесе, укључујући циклус спавања и будности. На њега снажно утиче свјетлост, која помаже тијелу да препозна када је вријеме за активност, а када за одмор.

Када се службено вријеме промијени, унутрашњем сату може бити потребно неколико дана да се прилагоди новом распореду. Због тога неки људи осјећају поспаност, умор, слабију концентрацију или промјене расположења.

У мраку организам појачава лучење мелатонина, хормона који учествује у регулисању циклуса спавања и будности. Изложеност свјетлости, нарочито ујутро, помаже у одржавању правилног биолошког ритма.

Прелазак на зимско рачунање времена обично је лакши за прилагођавање од прољећног помјерања сата, јер се казаљке враћају уназад и формално добијамо додатни сат сна. Ипак, реакција организма зависи од индивидуалних навика, квалитета сна и здравственог стања.

Поспаност, умор и слабија концентрација

Промјена распореда спавања може довести до привремене поспаности, осјећаја малаксалости и слабије концентрације. То је посебно важно за људе који рано устају, раде у смјенама или већ имају неправилан распоред спавања.

Иако додатни сат сна може бити користан, он сам по себи не гарантује да ће се организам одмах прилагодити новом ритму. Редовно вријеме одласка на спавање и буђења може помоћи да се прелазак лакше поднесе.

Може ли промјена времена утицати на срце?

Истраживања о сезонском помјерању сата испитивала су могућу повезаност са кардиоваскуларним проблемима, укључујући срчани и мождани удар. Поједине студије указују на краткотрајне промјене ризика након помјерања сата, нарочито у прољеће, када се губи сат сна.

Ипак, резултати истраживања нису једнозначни и не значе да ће промјена времена сама по себи изазвати срчани или мождани удар. На здравље срца утичу бројни фактори, међу којима су крвни притисак, физичка активност, исхрана, квалитет сна и постојећа обољења.

Особе које имају кардиоваскуларне болести требало би да наставе са прописаном терапијом и уобичајеним здравственим мјерама, без самосталног мијењања терапије због преласка на зимско рачунање времена.

Краћи дани и промјене расположења

Недостатак дневног свјетла током јесени и зиме код неких људи може бити повезан са падом енергије, лошијим расположењем, повећаном потребом за сном и смањеном жељом за дружењем.

Код мањег броја људи јавља се сезонски афективни поремећај, облик депресије који се понавља у одређеном годишњем добу, најчешће током јесени и зиме. То није исто што и уобичајена краткотрајна нерасположеност због краћих дана.

Ако пад расположења траје дуже, значајно омета свакодневни живот или је праћен другим израженим симптомима, важно је потражити савјет здравственог стручњака.

Главобоље и поремећај сна

Промјена ритма спавања код осјетљивих људи може бити повезана са главобољама или погоршањем постојећих мигрена. На то могу утицати неправилан сан, стрес, промјене у дневним навикама и изложеност свјетлости.

Особама које имају учестале главобоље може помоћи да одржавају редован распоред спавања, оброка и уноса течности. Ако су главобоље нове, необично јаке или праћене другим забрињавајућим симптомима, потребно је потражити медицинску помоћ.

Мање кретања и могуће промјене тјелесне тежине

Краћи дани и ниже температуре често значе и мање времена проведеног на отвореном. Неки људи због тога смањују физичку активност, што дугорочно може утицати на тјелесну тежину и опште здравље.

Ипак, промјена времена није непосредан узрок добијања килограма. На тјелесну тежину утичу исхрана, кретање, сан, здравствено стање и бројне друге околности.

Редовне шетње током дана, чак и када су краће, могу помоћи да се одржи активност и искористи доступна дневна свјетлост.

Да ли се повећава ризик од саобраћајних незгода?

Прелазак на зимско рачунање времена мијења услове у којима људи путују на посао и враћају се кући. Више активности одвија се у сумрак или по мраку, када је видљивост слабија, а пјешаци и бициклисти теже уочљиви.

Умор и поспаност могу додатно смањити концентрацију возача и успорити реакције. Зато је у првим данима након промјене времена важно посебно обратити пажњу на стање на путу, прилагодити брзину условима и избјегавати вожњу када смо изразито уморни.

То не значи да ће помјерање сата нужно довести до већег броја незгода, али промјене видљивости и навика представљају добар разлог за додатни опрез.

Како лакше поднијети прелазак на зимско рачунање времена?

Иако је јесењи прелазак обично лакши од прољећног, неколико једноставних навика може помоћи организму да се брже прилагоди.

• Одржавајте редован распоред спавања. Покушајте да одлазите на спавање и будите се у приближно исто вријеме. Већини одраслих потребно је најмање седам сати сна, а многима одговара седам до девет сати.
• Искористите дневну свјетлост. Ујутро отворите завјесе и, када вам обавезе дозвољавају, проведите дио времена напољу. Дневна свјетлост помаже организму да одржава правилан циклус спавања и будности.
• Будите физички активни. Шетња, вожња бицикла или друга умјерена активност могу допринијети бољем расположењу и квалитетнијем сну. Током јесени посебно је корисно планирати кретање у дијелу дана када има највише свјетлости.
• Обратите пажњу на кафу и друге стимулансе. Ако примјећујете да теже заспите, избјегавајте кафу и друга пића са кофеином у касним послијеподневним и вечерњим часовима.
• Водите рачуна о исхрани и хидратацији. Разноврсна исхрана, довољно течности и редовни оброци помажу одржавању енергије. Не постоји посебна намирница која може у потпуности спријечити посљедице промјене времена, али здраве навике могу допринијети бољем општем стању.
• Смањите употребу екрана пред спавање. Јако свјетло и садржаји који одржавају будност могу отежати успављивање. Покушајте да увече створите мирније окружење и обезбиједите довољно времена за одмор.
• Будите опрезни у саобраћају. У данима након промјене времена обратите пажњу на умор, видљивост и услове на путу. Ако сте поспани, немојте занемаривати потребу за одмором.

Помјерање сата остаје на снази и ове године

Иако се већ годинама разговара о могућем укидању сезонског помјерања сата, договор о трајном рјешењу још није постигнут. Због тога ће се и ове године примјењивати устаљена пракса – крајем октобра казаљке се враћају један сат уназад, а крајем марта поново помјерају унапријед.

Додатни сат сна многима ће добро доћи, али ће се промјена највише осјетити у распореду дневних активности и ранијем паду мрака. Уз редован сан, довољно кретања, боравак на дневном свјетлу и мало пажљивије планирање обавеза, организму се може олакшати прилагођавање новом ритму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.