Шта насљеђујемо од мајке, а шта од оца: Ко је „крив“ за вишак килограма?

Генетика може много тога да открије о насљеђу које добијамо од родитеља, али једно је важно одмах нагласити – већина људских особина не потиче искључиво од мајке или оца. На наш изглед, понашање и способности утичу гени оба родитеља, али и окружење у којем одрастамо и живимо.

 

Да бисмо разумјели шта заиста насљеђујемо, потребно је познавати основе генетике. Поједине особине зависе од доминантних и рецесивних гена, али већина карактеристика, попут тјелесне тежине, интелигенције, расположења и пажње, спада у такозване полигенске особине. То значи да на њих утиче велики број гена, као и фактори из окружења.

Метаболизам и килограми: Шта насљеђујемо од родитеља?

Људско тијело има двије основне врсте масног ткива. Смеђе масно ткиво учествује у регулацији тјелесне температуре и метаболизма, док бијело масно ткиво првенствено служи као резерва енергије.

Истраживања показују да генетика утиче на распоред и активност ових ткива, али не постоји правило према којем „добру“ маст насљеђујемо од мајке, а „лошу“ од оца.

На тјелесну тежину утиче комбинација гена оба родитеља, али значајну улогу имају и исхрана, физичка активност и животне навике. Генетика може повећати склоност ка гојењу, али сама по себи не одређује коначан резултат.

Интелигенција не зависи само од мајчиних гена

Често се може чути тврдња да дјеца интелигенцију углавном насљеђују од мајке. Међутим, за такву тврдњу не постоје поуздани докази.

На когнитивне способности утиче велики број гена које дијете добија од оба родитеља. Ипак, насљеђе је само један дио приче. Окружење, образовање, искуства и услови током раног развоја утичу на то како ће се наслијеђени потенцијали испољити.

Због тога се интелигенција не може свести на гене само једног родитеља.

Пажња, пубертет и расположење: Колику улогу имају гени?

Поремећаји пажње, укључујући АДХД, имају значајну генетску компоненту, али на њихов развој утиче више фактора. Поједине генетске варијанте повезане су с функционисањем неуротрансмитера, попут допамина и серотонина, али не постоји једноставна веза према којој мајчини гени непосредно одређују да ли ће дијете имати потешкоће с концентрацијом.

И почетак пубертета зависи од генетике оба родитеља, али и од других фактора, међу којима су исхрана и опште здравствено стање. Одређени гени који се испољавају само када су наслијеђени од оца могу бити повезани с појединим случајевима прераног пубертета. Ипак, ријеч је о специфичним механизмима, а не о општем правилу.

Гени утичу и на начин на који мозак регулише емоције. Међутим, депресија и други поремећаји расположења не насљеђују се директно као једноставна особина. Насљедна склоност може постојати, али стрес, животна искуства, окружење и друштвени фактори такође имају важну улогу.

Памћење и Алцхајмерова болест: Да ли се ризик насљеђује од мајке?

Породична историја Алцхајмерове болести може повећати ризик од њеног развоја, али није тачно да тај ризик углавном долази од мајке.

Поједини гени повезани с Алцхајмеровом болешћу, попут АПОЕ ε4, могу се наслиједити од оба родитеља. Ипак, присуство такве генетске варијанте не значи да ће особа сигурно обољети.

На ризик утичу и други фактори, укључујући здравље срца и крвних судова, физичку активност, начин живота и менталну ангажованост.

Ко одређује пол дјетета?

Пол дјетета у уобичајеном хромозомском обрасцу одређује сперматозоид који носи X или Y хромозом. Јајна ћелија мајке носи X хромозом, па комбинација хромозома најчешће буде XX или XY.

Нема поузданих доказа да број браће и сестара код мушкарца може поуздано предвидјети да ли ће он имати синове или ћерке. На нивоу популације, однос рођених дјечака и дјевојчица приближава се равнотежи, уз мање статистичке разлике.

Плодност зависи од више фактора

Плодност је резултат сложеног дјеловања генетских и негенетских фактора. Постоје ријетки генетски поремећаји који се могу пренијети од оца и утицати на плодност или развој ембриона, али не постоји опште правило према којем жена насљеђује неплодност од оца путем једног одређеног механизма.

Процјена плодности зато захтијева сагледавање више могућих узрока, а не само породичног насљеђа.

Гени утичу на нас, али не одређују нашу судбину

Генетика поставља темеље, али не пише коначну животну причу. Већина особина које нас одређују настаје кроз сложено међудјеловање наслијеђених гена, окружења и животних избора.

Зато савремена наука насљеђе не посматра као непромјењиву пресуду, већ као скуп предиспозиција и потенцијала који се могу различито испољити током живота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.