Фото: Агенције
| Илустрација
Четврти децембар у црквеном календару доноси један од најпоштованијих празника који се слави у част Пресвете Богородице. Многе породице га обиљежавају као своју крсну славу, а посебно поштовање према овом датуму имају жене, сточари и породиље, јер се вјерује да Богородица управо тада пружа посебну заштиту.
У многим крајевима Србије, посебно у таковском подручју, негује се посебан обичај, дјевојке које су се током јесени удале свечано се окупљају након литургије, обучене у најлепше што имају.
У неким мјестима, жене које се још нису оствариле као мајке обилазе цркве и манастире, вјерујући да ће им искрена молитва донети потомство. Овај сегмент празника вијековима је остао дио народне традиције.
Ваведење је познато и по вјеровању да тог дана не би требало користити оштре предмете, ножеве, маказе или било каква сјечива. У народу се говорило да се тиме „затварају чељусти звијерима“ током зиме и призива сигурност дома и домаћинства. Празник подразумијева и богату трпезу, уз увјерење да обилна храна доноси плодност, мир и благостање.
Традиционално се сматра да би требало избјегавати јела која се секу ножем, јер се вјеровало да то може „пресјећи срећу“ или донети несрећне околности у кућу. Зато су на трпези доминирала јела која се служе у цјелини или кидају руком.
Као и уз многе празнике, и уз Ваведење се везују временска тумачења. Старији кажу:
Ова народна вјеровања део су богатог фолклора који и данас живи међу вјерницима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.