Фото: Шатерсток
| Народна тумачења дима угашене свијеће
Свијећа која се пали за вријеме крсне славе симболизује нашу везу са Богом и подсјећа да треба да просвијетлимо свој ум истином, да загријемо душу божанском љубављу и да се удаљимо од гријеха и таме.
За славу се обично купује велика свијећа која се украшава и поставља на средину свечаног стола.
Пали се на дан славе, најчешће прије резања славског колача, а домаћин се прекрсти, помоли и пољуби свијећу у знак поштовања.
Свијећа може бити славска, божићна, васкршња или она која се пали у цркви за покој душе или здравље. Када се пали славска свијећа, она треба да гори цијели дан и не дира се док не изгори скоро до краја. Гаси се на посебан начин: домаћин узме кашичицу вина и лагано га излије преко фитиља или употребом комадића славског колача натопљеног у вино. Тај комад колача и остатак свијеће чувају се на посебно мјесто у кући до сљедеће славе.
Остатак славске свијеће може се користити када свештеник долази да освешта водицу пред Васкрс или приликом породичне молитве. Ако до сљедеће славе остане неискоришћена, треба је однијети у цркву и запалити прије литургије.
У народним вјеровањима постоји и обичај тумачења дима угашене свијеће: ако дим иде право ка горе, то је добар знак, а ако се криви вјеровало се да најављује болест или неку неприлику. Ово је једно од старинских народних тумачења које се задржало кроз вијекове, преноси Нај Жена.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.